NPS je izneo niz primedbi na radnu verziju nacrta, od toga da ga je radila „fantomska“ radna grupa, da duh zakona odražava pogrešnu koncepciju obrazovanja, da predložena rešenja nisu usklađena sa Strategijom razvoja obrazovanja i evropskim dokumentima, kao i da se njima ruše postojeće obrazovne institucije i uvodi prenaglašena nadležnost Ministarstva prosvete, čime se obrazovni sistem centralizuje. NPS je upozorio da krovni zakon, ali i svi drugi pravni akti moraju da budu u saglasnosti sa Strategijom obrazovanja Srbije.

Savet je imao primedbe na predloženo oduzimanje nadležnosti NPS-u, koje postaje savetodavno telo, ali i na smanjivanje broja članova. Ana Pešikan, predstavnica Univerziteta u Beogradu, rekla je da niko nema pravo da ukida važnu nacionalnu instituciju koja postoji od 1880. godine i koncipirana je kao nezavisno telo kompetentnih ljudi.

– NPS je uvek bio stručno telo, takvu ulogu je imao i u vreme socijalizma, koji je po svojoj prirodi centralizovan sistem. Alternativa da Ministarstvo donosi odluke o planovima i programima ne stoji, jer nema stručne kompetencije, a to otvara i pitanje objektivnosti pri imenovanju ekspertskih komisija – rekla je Pešikan.

Ona je navela da je u nacrtu izostavljena orijentacija na učenike koji uče, što je centralna osa moderne koncepcije obrazovanja, te da ovaj dokument vraća naše obrazovanje nekoliko decenija unazad i dovodi ga u nesklad sa evropskim dokumentima, svetskom obrazovnom praksom, kao i zahtevima za pristupanje EU.

Predsednik NPS Aleksandar Lipkovski je ocenio da je radna verzija nacrta urađena nedovoljno stručno, netransparentno i preambiciozno, te da se sitnim izmenama tokom predstojeće javne rasprave ne mogu popraviti brojni nedostaci. Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Ana Marija Viček je rekla da nacrt još nije završen, da se u javnosti pojavilo više radnih verzija, te da nijednim zakonom ne mogu svi biti zadovoljni, na šta je replicirao predstavnik SPC Vladimir Vukašinović rečima da „to što nacrtom niko nije zadovoljan najbolje govori kakav je“.

Veronauka i građansko se ne ukidaju

Status veronauke i građanskog vaspitanja se neće menjati, što znači da će oni i dalje biti obavezni izborni predmeti, potvrđeno je Danasu u Ministarstvu prosvete. Nedoumica da ti predmeti ubuduće neće biti obavezni je nastala zbog toga što se u jednoj od radnih verzija nacrta novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja izgubio član koji predviđa da to budu obavezni izborni predmeti. Podsetimo, taj status trenutno imaju i drugi strani jezik i izabrani sport, ali samo u nastavnom planu, a ne i u zakonu.

U dopisu za izmenu nastavnog plana i programa za drugi ciklus osnovnog obrazovanja, koji je Ministarstvo u novembru prošle godine uputilo Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, nije naveden zahtev da se menja status veronauke, građanskog vaspitanja i drugog stranog jezika. Promena će biti sa izabranim sportom, koji treba da se realizuje kroz sportske aktivnosti, dok će se sadržaji izbornih predmeta realizovati kroz slobodne aktivnosti.