Pravna država – prvi uslov za veći BDP

–Neki su istakli važnost javnih investicija u infrastrukturu, neki u moderne tehnologije i digitalizaciju, a neki u ljude, odnosno obrazovanje i zdravstvo. Prvi i prevashodni uslov, čini se na osnovu izlaganja skoro svih učesnika, za povećanje investicija je poštovanje zakona i pravna država. Svi su pozdravili makroekonomsku stabilnost, nizak deficit i nisku inflaciju, ocenivši da je prvi korak napravljen, ali i da sledi drugi, teži i neizvesniji – kako srpsku ekonomiju postaviti na put dugoročnih visokih stopa rasta kako bi konačno počeli da smanjujemo razliku u odnosu na centralno-evropske zemlje. Naravno uz preduslov, a to je zadržavanje stabilnosti.

U tom drugom koraku čini se da pored uspostavljanja istih pravila igre za sve, odnosno pravne države, moraće konačno da se reši pitanje javnih i državnih preduzeća. Ovaj drugi korak, kako je u obraćanju pomenuo ministar finansija Dušan Vujović, Srbija u svim svojim državnim inkarnacijama prethodnih 30 i kusur godina nije uspela da napravi. Nakon kratkoročnih uspeha u stabilizaciji, u trenutku kada je trebalo stvarno reformisati privredu po pravilu bi politički uticaji nadvladali ekonomske, pa su reforme prekidane što zbog populističkih potreba, što zbog raspada zemlje. Svojom prezentacijom Vujović kao da je hteo da pošalje poruku da je i ovog puta prvi korak uspešno napravljen i da je trenutak da izađemo iz začaranog kruga u kom nam se istorija ponavlja i konačno napravimo prosperitetnu državu.

Iako je prema rečima organizatora na Forumu bilo prisutno rekordnih više od 1.200 posetilaca, utisak je da ga je pratilo manje novinara, a definitivno je u odnosu prethodni KBF bila prava oseka predstavnika države. Kao i prethodni put kada su održavani neki izbori u martu, 2014. godine, i sada kada su lokalni izbori pali na prvi dan Foruma, na Kopaoniku se nije pojavio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Ovoga puta opravdanje je bio trilateralni sastanak u Mostaru. I dok se po hodnicima Grand hotela u kom su se održavale sesije, a čiji je vlasnik Miodrag Kostić, diskutovalo da li Vučić dolazi ili ne, da li će se obratiti putem video bima, da li će umesto ujutru doći uveče, počele su da pristižu vesti da ne dolaze ministri i drugi visokorangirani državni službenici, svi zbog “ličnih razloga”. Tako se ove godine privrednicima nije obratila potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, guverner NBS Jorgovanka Tabaković, zatim ministri Knežević i Lončar, kao i menadžer Beograda Goran Vesić. Ako smo pomenuli ko nije došao, red je reći ko od ministara jeste. Okupljenima su se obratili ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar rada Zoran Đorđević, ministar prosvete Mladen Šarčević i ministar sporta Vanja Udovičić.

Uporedo sa otkazima po kuloarima su se pronela i nagađanja o rekonstrukciji vlade, što je neumitno povezivano jedno sa drugim. Tome su doprinele i kontradiktorne izjave o povećanju penzija koje su s jedne strane dali Vučić i Đorđević, dok je s druge strane ministar finansija kategorično odbacio mogućnost rasta penzija većeg od rasta BDP-a. Takođe i beogradski mediji su počeli sa nagađanjima da se rekonstrukcija vlade u stvari odnosi na odlazak Vujovića. Ako se vratimo na Vujovićevu poruku da treba konačno da napravimo taj ključni drugi korak u reformama, postavlja se pitanje kakvu bi ekonomsku politiku mogao voditi novi ministar finansija i da li bi to mogao ponovo značiti zaokret ka dobro znanim i više puta isprobanim trošadžijskim politikama posebno jer u Srbiji postoji i dobar deo ekonomista koji veruje da je domaća potrošnja odličan generator rasta ekonomije, zanemarujući da onda u našim uslovima poprilično rastu i cene i inflacija i deficiti.

Javna i državna preduzeća

S obzirom da su javne finansije dovedene u red, konačno u prvi plan dolazi rešavanje javnih i državnih preduzeća. Nikada brojniji predstavnici međunarodnih finansijskih institucija, pre svega MMF-a, Svetske banke i EBRD-a na forumu uz sve pohvale za konsolidaciju fokusirali su se na reforme javnih preduzeća. Kako smo to već navikli prethodnih dve, tri godine nisu imali puno kritika na račun srpskih vlasti, uvek ističući uspehe poput reforme Železnice i govoreći o planovima i programima za ona preduzeća kod kojih nije bilo da se kaže ništa o konkretnim uspesima. Ipak, jasno i glasno je rečeno da je državni sektor u Srbiji i dalje preogroman, da se pod kontrolom države nalazi preko 50 odsto imovine koja je malo profitabilna, kao i da je jedina šansa za rast, u stvari rast privatnog sektora i da se državna preduzeća poput RTB Bor ili petrohemijskog kompleksa moraku ili prodati ili pustiti u stečaj ukoliko ne mogu da nađu kupca.

Digitalizacija i Srbija

Ono što je obeležilo ovaj KBF je interesovanje za četvrtu industrijsku revoluciju, digitalizaciju i uopšte za moderne tehnologije. U svakom od panela na kome se govorilo o ovim temama bilo je premalo stolica za sve zainteresovane. Takođe, na ovim panelima na bini su bili uglavnom mladi, dok su stariji slušali. I imali su šta da čuju. Vlasnici i direktori kompanija u najbrže rastućem sektoru privrede poslali su nekoliko važnih poruka. To je pre svega da je četvrta industrijska revolucija prilika za srpsku ekonomiju koju ne smemo da propustimo. Da im nisu potrebne subvencije već obrazovanje stručnjaka, jer kapitala ne nedostaje, dok uvek fali ljudi. Takođe, digitalizacija nije samo pitanje IT sektora već je, kako su pokazali i paneli o poljoprivredi i bankarstvu, informatičko znanje je potrebno svim zanimanjima i njegova upotreba je pred vratima kompanija u svim privrednim oblastima.