Pravoslavni hrišćani obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti.

Prema predanju, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, Isus je rekao: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade“.

Na Veliki petak se posti. Običaj je da se na taj dan farbaju vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajniji u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja koje pravoslavna crkva ove godine slavi u nedelju, 2. maja.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane Stradanja.

Ne dopustimo da nam praznik Vaskrsenja Hristova bude praznik običaja, kao što često čujemo, već praznik novog života, nove nade, nove tvari – upravo na takvo slavlje i veselje poziva nas Crkva, poručili su sinoć u vaskršnjoj poslanici patrijarh Porfirije i vladike Srpske pravoslavne crkve (SPC) i pozvali na jedinstvo i slogu.

Skoro svi uslužni objekti i pijace će za Prvi maj raditi uobičajeno, dok će Uskrs, 2. maj za većinu biti neradan dan.