Foto: Christina Zachopoulou

Iako naša država ima dobar zakonodavni okvir, i dalje postoji ogroman jaz u učešću u predškolskom vaspitanju i obrazovanja između opšte populacije i dece koja su na bilo koji način uskraćena. Samo šest odsto romske dece i devet odsto najsiromašnije, uzrasta od tri do pet godina, pohađa predškolsko. Dve trećine opština sa veoma niskim obuhvatom spadaju u grupe najnerazvijenijih, kaže za Danas Tanja Ranković, rukovoditeljka programa obrazovanja u kancelariji Unicefa u Srbiji.

* Šta Unicef čini da bi se popravila ova statistika?

– U poslednjih nekoliko godina rad Unicefa je kroz projekat „Vrtići bez granica“ bio usmeren na povećanje obuhvata, poboljšanje kvaliteta predškolskih programa i proširenje ponude predškolskih ustanova, posebno u mestima gde je pristup predškolskim programima ograničen – male, seoske i siromašne sredine. U saradnji sa Ministarstvom prosvete smo uveli poludnevne i kraće programe koji se realizuju sa različitim institucijama u lokalnoj zajednici. Kreirana je i programska osnova za ove programe, takozvani „Kaleidoskop“, u okviru naše saradnje sa Institutom za pedagogiju i andragogiju. Mnogo radimo i na jačanju predstavnika lokalne samouprave da planiraju predškolsko vaspitanje i obrazovanje na svojoj teritoriji. Više od polovine roditelja u Srbiji ne prepoznaje značaj predškolskog vaspitanja, tako da i sa njima radimo kako bismo ih bolje upoznali s prednostima i dobrobiti od tog sistema. Ne treba nikako zanemarivati ovaj aspekt jer inače ni ulaganja u proširenje fizičkih kapaciteta neće imati željeni uticaj na rast obuhvata.

* Najavljeno je donošenje novog programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Unicef je trenutno angažovan u tome. Na čemu će biti fokus?

– Da bi se unapredila pedagoška praksa i praktičarima dao jasniji i koherentan okvir za razvoj prakse u vrtiću, na nacionalnom nivou je uspostavljeno partnerstvo za kreiranje i pilotiranje osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja između Ministarstva prosvete, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Instituta za pedagogiju i andragogiju i Unicefa. Tokom 2017. godine novi koncept će biti pilotiran u određenom broju ustanova u Srbiji, a kasnije sledi širenje na sve ustanove. Nove osnove programa, u čijem centru je dete i njegova individualnost, jake strane, prava i potrebe, treba da pruže razumevanje, polazište i smernice za kreiranje konkretnih programa koji će se razvijati u realnom kontekstu, odnosno u praksi između dece (i porodica) i vaspitača. Ideja je da osnove programa reflektuju i koncept učenja kao celoživotnog procesa, koji počinje rođenjem, i da se predškolskim programom podržava detetova radoznalost, kreativnost, istrajnost, posvećenost, saradljivost, kao važne pretpostavke celoživotnog učenja.

* Zašto je važno da što veći broj dece bude uključen u predškolsko vaspitanje i obrazovanje? Imaju li osnova uverenja roditelja da deca ne treba da idu u vrtić ako ima ko da ih čuva?

– Iskustva koja deca steknu u najranijem detinjstvu imaju veliki značaj za njihov kasniji život. Postoje brojni dokazi da deca koja su pohađala programe ranog učenja i razvoja bolje uče u školi, da je manja verovatnoća da će kasnije ponavljati razrede ili napustiti školovanje, da imaju bolje zdravlje, da ređe imaju problema u ponašanju, manja je šansa da dođu u sukob sa zakonom. Kako je dokazano da su dobrobiti od predškolskog najviše među onom decom koja nemaju dovoljno podsticaja u svom okruženju, važno je da se deca iz nestimulativnih sredina što ranije uključuju u predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Istraživanja su pokazala da kod ove dece stope nezaposlenosti opadaju, a prosečne zarade rastu, što kasnije stvara velike dobiti za državu, mnogo veće od početnih investicija.

* U planu je i uključivanje sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u oblast prevencije nasilja nad decom i to već od iduće godine.

– Prevencija nasilja mladih je najefikasnija kada počne na predškolskom uzrastu. Istraživanja su pokazala da se nasilno ponašanje u odraslom dobu može sprečiti kroz podršku razvoju socioemocionalnih veština i nenasilne komunikacije, razvijanjem veština rešavanja konflikata. Deca uče iz onoga što vide. Da bi se sprečilo nasilje, roditelji i nastavnici moraju da budu model ponašanja deci. Takođe, mogu mnogo da im pomognu da nauče da se izbore sa osećanjima bez upotrebe sile. Počinjemo da razvijemo i testiramo program obuke za zaposlene u predškolskim ustanovama za rad sa decom, ali i njihovima roditeljima.

Unicef obeležava 70 godina postojanja

Pre sedam decenija, 1946. godine, osnovan je Dečiji fond Ujedinjenih nacija (Unicef) sa ciljem da pomogne deci čiji su životi bili razoreni Drugim svetskim ratom. Ova međunarodna organizacija ima dugu tradiciju u Srbiji – od 1947, kada su prve pošiljke humanitarne pomoći upućene u bivšu Jugoslaviju. Pedesetih godina prošlog veka Unicef počinje prvu zdravstvenu kampanje, prevashodno usmerenu na tuberkulozu. Tokom sankcija devedesetih godina Unicef je obezbedio ključnu podršku Srbiji u ishrani i unapređivanju zdravlja majki i dece. Od 1961, organizacija širi delokrug rada na obrazovanje. Danas je posvećen cilju da svako dete u Srbiji ide u školu i završi obrazovanje. Od osnivanja deluje u vanrednim situacijama, kako bi stigao do dece koja su u najvećem riziku, gde god da su. Tokom poplava u Srbiji obezbeđeni su higijenski paketi i školski materijal za porodice sa decom. Od avgusta prošle godine, 45.000 dece izbeglica i migranata, koji su prošli kroz Srbiju, dobilo je pomoć od ove humanitarne organizacije.