Samozastupanje je važno za sve ljude, a posebno za nas koji imamo intelektualne teškoće. Važno je da govorimo u svoje ime i da zastupamo svoja prava. Samozastupanje mi je najvažnije da bih mogao da zastupam sebe i ostale, jer imam pravo na život. Samozastupanje mi je važno da bih mogla da radim i zarađujem. Samozastupanje je najvažnije da bi svi poštovali moja prava a najviše pravo na život u otvorenoj sredini. Samozastupanje mi je važno da mogu sam sebe da zastupam i da pomognem ljudima koji ne mogu sami da se kreću.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Ovo su samo neki od stavova osoba sa intelektualnim teškoćama koje su prošle obuku Asocijacije za promovisanje inkluzije Srbije (API Srbije) pri projektu „Kroz samozastupanje do punije realizacije prava osoba sa invaliditetom u Srbiji“, koji podržava Delegacija Evropske unije, i to u okviru programa EIDHR Country Based Support Sćeme 2013. gorine. API Srbije se bavi zagovaranjem inkluzije i građanskih prava osoba sa intelektualnim teškoćama i podržava njihovu deinstitucionalizaciju.
– Iako se sve više govori i radi na inkluziji osoba sa invaliditetom, u Srbiji je trenutno još zastupljen paternalistički pristup i pasivizacija osoba sa intelektualnim teškoćama. Takvu situaciju možemo videti u različitim socijalnim institucijama, zdravstvu, obrazovanju, pa čak i u nevladinom sektoru koji se aktivno bavi ovim pitanjima – kaže za Danas Nikola Delibašić iz API Srbije. Prema njegovim rečima, opšta javnost, zaposleni u socijalnim institucijama, pa čak i porodice osoba sa invaliditetom ne vide njih kao ravnopravne članove društva, u smislu donošenja odluka i pravljenju izbora. Institucionalni smeštaj za osobe sa intelektualnim teškoćama, dodaje naš sagovornik, podrazumeva lišavanje osnovnih ljudskih prava.
– S druge strane, u porodičnom okruženju, osobe sa intelektualnim teškoćama su previše zaštićene i najčešće su roditelji oni koji donose odluke u ime svoje dece. Pristup osobama sa intelektualnim teškoćama baziran je na dva modela – medicinskom i inkluzivnom. Medicinski model posmatra osobe sa intelektualnim teškoćama kao teret za društvo, uvek naglašavajući invaliditet i posmatrajući takvu osobu kao nekoga kome je potrebna stalna pomoć. Inkluzivni model se zasniva na ljudskim pravima i posmatra osobu sa intelektualnim teškoćama kao čoveka kome treba omogućiti da uživa sva prava ravnopravno sa drugima – objašnjava Delibašić.
Korisnici programa API Srbije su osobe sa intelektualnim teškoćama koje su živele u instituciji u Sremčici, a danas žive samostalno uz podršku na teritoriji Beograda. Pre šest godina, prvi put u Srbiji, osnovana je grupa za samozastupanje osoba sa intelektualnim teškoćama, koja se aktivno bavi pitanjima svojih građanskih prava. Na sastancima grupe, uz podršku koordinatora za samozastupanje, realizuju se radionice na kojima se osobe sa intelektualnim teškoćama jačaju i edukuju u cilju zastupanja svojih građanskih prava.
Grupe u još četiri grada
Model samozastupanja iz API Srbije prenet je u još četiri grada u kojima su osnovane nove grupe – Nišu, Jagodini, Novom Sadu i Pančevu. „LJudi uključeni u pokret samozastupanja jasno odbijaju da se nazivaju retardiranima, hendikepiranima, invalidima ili da se tretiraju kao deca. Naglašavaju da samozastupanje predstavlja „pravo“, a ne „zavisnost“ – pravo na slobodno izražavanje, pravo na dostojanstvo, pravo na donošenje odluka u vlastito i ime drugih ljudi s intelektualnim teškoćama“, naglašava Nikola Delibašić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
