Od početka 2000-ih roditelji koji su sumnjali da im deca nisu umrla na rođenju, već postale žrtve trgovine i organizovanog kriminala, krenuli su u postupke pronalaženja svoje dece. Pravosuđe Srbije nije ništa učinilo, te se grupa roditelja obratila Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

U slučaju „Zorica Jovanović protiv Srbije“ taj sud je prošle godine utvrdio da je Zorici Jovanović povređeno pravo na porodični život, i da je država Srbija obavezana da joj plati naknadu od 10.000 evra i sudske troškove.

„S obzirom na značajan broj potencijalnih tužbi, Sud nalaže da Srbija u roku od godinu dana od stupanja na snagu presude preduzme mere da obezbedi odgovarajuće naknade u svim sličnim situacijama. Proces treba da nadzire nezavisno telo sa adekvatnim ovlašćenjima, tako da se pruže uverljivi odgovori o tome šta se desilo sa svakim nestalim detetom i obezbedi adekvatna naknada“, navedeno je u presudi, koja je postala pravosnažna 9. septembra 2013. godine.

Srbija je imala rok od godinu dana da utvrdi mehanizme kako bi se pokrenuo postupak za rasvetljavanje sudbine još 100 beba čiji su se roditelji obratili sudu u Strazburu u objedinjenoj tužbi. Po preporuci Evropskog suda sadržanoj u pomenutoj presudi, ovo pitanje bi trebalo da bude uređeno posebnim zakonom. Model takvog zakona izradila je profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić sa svojim timom. Iako je zakon predat vladi pre više od šest meseci, odgovora nije bilo. Zbog toga je pedesetak roditelja prošle sedmice protestovalo ispred zgrade Vlade Srbije.

Jedan od njih, Goran Filipović, kaže za Danas da je Savet ministara Evropske unije upoznat sa zakonom, koji bi trebalo da se donese najkasnije do 9. decembra.

– To je poseban, leks specijalis zakon koji predviđa osnivanje nezavisne komisije za istraživanje sudbine nestale novorođenčadi, kao i posebne mehanizme. Odnosi se na slučajeve svih nestalih beba od 1970. godine. S obzirom da ističe rok za usvajanje zakona, bili smo primorani da protestujemo ispred Vlade – ističe Filipović. On dodaje da bi Skupština Srbije po hitnom postupku trebalo da usvoji zakon i da su roditelji zbog toga tražili sastanak sa premijerom.

Ispred zgrade Vlade Srbije prošle sedmice je bio i Zoran Đorđević (52), koji sumnja da mu je beba ukradena iz vranjskog porodilišta 1988. godine.

– Sa trudnoćom je sve bilo u redu, međutim, nakon porođaja supruzi su rekli da je beba rođena sa anomalijama. Nisu nam dali da je vidimo. Ona se iskrala tokom noći, videla je bebu koju joj je pokazala babica. Bila je to naša ćerka, i broj se podudarao. Sa njom je sve bilo u redu – priča Đorđević.

Kada su saznali da je videla devojčicu, supruga je odmah dobila otpust iz porodilišta. Posle tri dana Đorđevićima je javljeno da je beba umrla. Nisu im dali da je vide, uz obrazloženje da bi to moglo da ih istraumira, „da su mladi i da će imati još dece“.

– Dokumentacija je stigla naknadno. Bila je puna praznina i grešaka. Počev od prezimena bebe, do podatka da je supruga izašla iz porodilišta na sopstveni zahtev – navodi Đorđević. Oni su početkom 2000-ih krenuli u potragu za svojom devojčicom, za koju veruju da je živa i da je usvojio bračni par iz Srbije.

– Imamo opravdane sumnje, ali dok se ne donese zakon i ne proveri svaki slučaj pojedinačno, ne možemo ništa da dokažemo. Zato apelujemo na nadležne da hitno usvoje leks specijalis, dok ne bude kasno – ističe Đorđević.