Jedna od najznačajnijih antropološkinja i sociološkinja diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Radila je kao profesor u gimnazijama u Zemunu i Beogradu (1952-54). Izabrana je u zvanje asistenta na Filozofskom fakultetu 1957, gde je ostala do 1975. u zvanju vanrednog profesora. U januaru 1975. suspendovala ju je Skupština SR Srbije. Do 1981. godine bila je bez posla, a u međuvremenu je radila kao gostujući profesor u Švedskoj, Velikoj Britaniji i SAD. Od 1981. radila je kao naučni savetnik na Institutu za društvene nauke koji je tada bio uključen u Beogradski univerzitet. Na Filozofski fakultet vratila se 1991, gde je do 1996. predavala socio-kulturnu antropologiju.
Bila je urednik časopisa Gledišta, Sociologija i Filozofija i član Saveta Praksisa, kao i član redakcije Praxis International.
Bila je član Upravnog odbora Jugoslovenskog društva za filozofiju i sociologiju, predsednik Sociološkog društva Srbije i filozofskog društva Srbije. Jedan je od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
Povezani tekstovi:
Biljana Stojković: Lekcije iz solidarnosti
Odličan je filozof, sociolog i antropolog bila za te takve naše prilike. Uvek puna energije i optimizma, sluzila je za primer kako se nikada ne treba predavati….Zagorka Golubović je bio u grupi od osam univerzitetskih profesora, članova škole Prakis (Mihailo Marković, Ljubomir Tadić, Svetozar Stojanović, Miladin Životić, Dragoljub Mićunović, Nebojša Popov i Trivo Inđić), koji su u januaru 1975. izbačeni sa Univerziteta Filozofskog fakulteta u Beogradu na osnovu odluke Narodne skupštine SR Srbije. Školovan partiski kadar koji se zalagao za „socijalizam s ljudskim likom“. Već njihovo izbacivanje s posla pokazuje da je komunizam orevelovski sistem u kome nisu moguće slobode. Puno nade je polagala u Đinđića i demokrate ali ni ona ni mi nismo doživeli da izađeno iz orvelovskog sistema.
Posle dugog, časnog, vrednog života ni sama smrt više nije toliko strašna. Dobri, hrabri ljudi starog kova, puni života i radoznalosti, neumorni… Sve ih je manje u ovoj prokletoj avliji, a trebaju nam svima više nego ikad. Slava joj i hvala, žena na ponos svoga roda.
Jedinstvena Zagorka Golubović. Naučnica, pedagog, nepotkupljiva delatnica u sferi javnog, žena koja je zahvaljujući svom obrazovanju, hrabrosti uvek bez ustezanja znala da imenuje sve boljke društva u kome je živela, konstruktivan, kompetentan, pronicljiv kritičar negativnih pojava koje je precizno, bez patetike i petparačkih političkih strasti prepoznavala, imenovala. Jedinstvena u svom vremenu, dosledno etična, humanista.Eto, takav jedan blistav um, jedna tako odvažna, obrazovana žena nije postala član SANU. Nije naročito marila za tim. Živela je časno, skromno. Bila je jedinstvena. Ne znam da li će trebati sto pedeset godina ili pet vekova da se shvati njena veličina. Divna, draga jedinstvena profesorica Zagorka Golubović!
Upoznala sam ovu divnu ženu kod mojih drugarica „Žene u crno“ Čast mi je bila što sam imala prilike da razgovaram sa njom. Poznavala je neke članove moje porodice .. Slava joj. SF !
Divna žena, borac i naučnik. Sve manje ima takvih ličnosti kod nas. Duboko ožalošćen.