Direktor BIA Nebojša Rodić podržao je sve predloge poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića i zaštitnika građana Saše Jankovića za sprečavanje neovlašćenog prisluškivanja mobilnih komunikacija građana. Reč je o merama kojima bi, kako je Šabić rekao Danasu, ova oblast bila valjano zakonski uređena.
Sastanku sa Šabićem i Jankovićem, koji je potrajao nešto duže od predviđenog vremena, skoro tri sata, prisustvovali su i gotovo svi članovi Kolegijuma direktora BIA. Prvi čovek srpske obaveštajne službe je, prema rečima poverenika, podržao svih 14 predloženih mera kojima bi se uredilo pitanje nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kod operatora telefonije u Srbiji.
– Sastanak je bio veoma konstruktivan i oni su se složili sa svim našim predlozima. BIA, međutim, nije ta koja menja i donosi zakone, tako da je sad na ministarstvima pravde, unutrašnjih poslova i odbrane, a potom i na celoj Vladi i Skupštini da urade ono što je neophodno – kaže Šabić za Danas.
On podvlači da je svakako vrlo značajno što je podrška stigla i iz BIA. Na sastanku je, takođe, bilo reči i o lošim stranama Zakona o tajnosti podataka, kao i o problemima u vezi sa bezbednosnim proverama građana.
Sastanak poverenika i zaštitnika sa vrhom bezbednosne službe usledio je mesec nakon što je objavljen Šabićev i Jankovićev izveštaj o zadržanim podacima građana u elektronskim komunikacijama.
Kako je istaknuto u tom izveštaju, samo je jedan od četiri telefonska operatera aktivirao softversku aplikaciju kojom se registruje frekventnost pristupa zadržanim podacima o tome ko je, kada, kako, koliko i s kim komunicirao. Šabić je tada naveo da podaci tog operatora pokazuju da je za godinu dana evidentirano više od 270.000 pristupa zadržanim podacima. Ukoliko se taj broj pomnoži tri ili četiri puta, s obzirom da drugi operatori nisu aktivirali aplikaciju za praćenje pristupa, i da BIA ima onlajn dnevni pristup kompletnim komunikacijama, može se govoriti o oko milion pristupa godišnje, ukazao je pre mesec dana Šabić.
Jedino BIA ima tehničke mogućnosti za svakodnevan pristup bazama podataka telefonskih operatera, na osnovu kojih može da dobije podatke o tome ko je od građana koga, kada i odakle zvao, kao i koliko je trajao razgovor.
Nadzor telefonskih operatera koje su sprovele službe zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja, pokazali su još da su MUP i službe bezbednosti u proteklih godinu dana podnele i 4.400 zahteva za pristupanje podacima operatera, a da u više od polovine slučajeva nije naveden pravni osnov iako je to obavezno po zakonu.
Šta sadrže preporuke
– usvajati samo zakone koji poštuju ustavne garancije koje se tiču privatnosti komunikacija i drugih ljudskih prava
– zakonskim izmenama odrediti koji sudovi imaju nadležnost da odlučuju o zahtevima VBA za pristup komunikacijama
– primeniti efikasne organizacione mere i IT rešenja koje ubrzavaju prethodnu sudsku kontrolu i odlučivanje
– ujediniti postojeće paralelne tehničke mogućnosti različitih agencija i policije u jednu, nacionalnu agenciju koja, kao provajder, pruža tehničke usluge neophodne za presretanje komunikacija i drugih signala svim autorizovanim korisnicima
– ujednačiti procedure prema pružaocima elektronskih komunikacija i njihove obaveze
– obezbediti nebrisanje pristupa za naknadnu kontrolu
– pravno urediti rad privatnog sektora bezbednosti
– omogućiti jaku, pravnu i faktičku zaštitu uzbunjivača
– kriminalizovati ometanje istrage koju vode nezavisni kontrolni državni organi
– obavezati unutrašnje nadzorne mehanizme da o nalazima obaveste poverenika i druge institucije
– preispitati rezultate sprovođenja Zakona o tajnosti podataka
– usvojiti novi Zakon o BIA i razmotriti policijska ovlašćenja obaveštajno/bezbednosnih službi, odnosno njihovo učešće u krivičnim postupcima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
