Pripremljeni za teška pitanja

Da se ljudi teško sporazumevaju i kada govore isti jezik, pokazuje i primer studenata albanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu koji s razočarenjem pričaju da su imali mnogo neprijatnih iskustava kada nekome kažu šta studiraju. Ljudi, jednostavno, ne žele da shvate i razumeju da neko u „ovoj situaciji“ može da studira albanski jezik. To navodi studente albanskog da kriju ono što studiraju i da nauče da prihvate negodovanje i čuđenje starijih ali i mlađih ljudi.
Studenti su navikli da ih okolina gleda kao „egzotičnu vrstu“ i da ih zapitkuje kako su se odlučili da studiraju baš taj jezik, pa su prilikom susreta s novinarom Danasa već bili pripremljeni za razgovor.

Albanologija jedna od najstarijih katedri

Albanologija je jedna od najstarijih katedri na Filološkom fakultetu u Beogradu. Osnovao ju je 1920. godine Dubrovčanin Henrik Barić i to je bila jedna od najstarijih albanoloških katedri u svetu, a najstarija je na Balkanu. Na sve četiri godine ukupno albanski jezik i književnost studira šezdesetak studenata. Od njih su samo četiri Albanca, i to trojica iz Beograda. Interesovanja studenata ima, ali se upisna kvota popuni tek u drugom krugu. Albanski jezik je indoevropski jezik, koji sam predstavlja jednu granu ove porodice jezika. Tokom istorije usvajao je reči iz niza stranih jezika – latinskog, slovenskih jezika, turskog, starogrčkog, italijanskog i drugih jezika. U dalekoj je vezi sa slovenskim i baltičkim jezicima, a smatra se da je u bliskoj vezi sa izumrlim ilirskim jezikom. Njime govori oko šest milona ljudi, od toga tri miliona u Albaniji, a ostali su na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji, Crnoj Gori, severozapadnoj Grčkoj, južnoj Italiji i dijaspori.

Stefan Gorović, student treće godine na Katerdi za albanologiju, za naš list kaže da je i pre upisa na fakultet razmišljao da je neophodno uspostaviti tesniju saradnju između srpskog i albanskog govornog područja koje je, bar, geografski, veoma blisko.

Veliki pritisak

– Situacije je sada možda napeta, ali saradnja nikao ne prestaje i mogućnosti za posao ima. Studenti treba da se oslobode misli da nije dobro studirati ovaj jezik. Pritisak nad njima je veliki i često sam imala priliku da čujem da studenti kriju šta studiraju jer društvo ne želi s njima zbog toga da se druži. To mora da se prevaziđe i mislim da smo na dobrom putu da se to dogodi – kaže profesorka Nailje Imami. Ona ističe da osim znanja koje fakultet pruža, studenti na internetu mogu da čuju govorni jezik, čitaju knjige i samo rade na znanju jezika koji nije toliko zastupljen u odnosu na neke druge popularnije jezike.

– Da sam upisao, na primer, kineski, imao bih malo šansi da ikada odem u Kinu i iz prve ruke čujem jezik koji učim. To je veoma vežna stvar. Za svakog studenta je bitno da bar jedno vreme može da provede u zemlji čiji jezik želi da nauči. Kosovo i Albanija nisu daleko, a mogućnosti za posao su raznovrsne – objašnjava Gorović.
Prema njegovim rečima, razvoj i privreda Albanije je u uzletu i biće mnogo prilika za posao.
– Prevođenje ugovora je veoma traženo, ali i sudski tumači i prevodioci u raznim sudskim procesima koji se vode i na Kosovu i kod nas. Mogu biti i simultani prevodilac – kaže Gordović. On se nada da će tenzije koje sada postoje nestati i da će mladi obrazovani ljudi imati puno mogućnosti.
Njegova koleginica Suzana Todorović isprva nije želela da uči albanski. Njena želja je bila da upiše italijanski, ali nije uspela, te je upisala ovaj jezik s nadom da će se kasnije prebaciti.
– Vremenom sam zavolela jezik i nisam imala želju da se vratim italijanskom. Shvatila sam prednost koju studenti nepopularnih jezika uživaju, a to je manja grupa u kojoj se lakše radi i uči – priča Todorovićeva.
Ni ona ne brine o svom zaposlenju i očekuje da će brzo naći posao po završetku studija.
U generaciji koja je upisala 2005, od dvadesetak upisanih, na trećoj godini je sedam studenata, koji kažu da albanski nije težak, ali i da ima i lakših jezika. Jedna od olakšavajućih okolnosti, kažu studenti, jeste ta što je gramatički veoma slična srpskom jeziku.
Studenti ističu rad i trud svoje profesorke Nailje Imami, koja im je oslonac u studijama. Imami za Danas kaže da studenti koji bi možda želeli da studiraju albanski, a brinu o budućnosti, mogu da se opuste.
Osim povremenih problema s okolinom koja ne može ili ne želi da ih razume, studenti albanskog su nam rekli da imaju problem s tri gostujuća nastavnika iz Albanije, koji se, kako kažu, ne pojavljuju na predavanjima. A kada stignu na fakultet, tempo rada je takav da ne doprinosi kvalitetnom znanju. Studenti smatraju da fakultet izdvaja mnogo novca za profesore koji ne rade svoj posao. Jedan od profesora je, kako kažu, od novebra na fakultetu bio samo četiri puta.
Nezadovoljni akademci su pisali žalbu fakultetu u kojoj su naveli svoje probleme u nastavi s profesorima. Žalba je, kako kažu, odbijena, a profesorima se fakultet izvinio zbog toga. Studenti smatraju da se problem ne rešava jer uprava fakulteta ne želi u delikatnoj političkoj situaciji da se zamera profesorima koji dolaze iz Albanije. Drugi razlog, prema mišljenju studenata, jeste taj što fakultet ne može da nađe zamenu za te profesore, pa se vodi onom – daj šta daš.
Petar Bunjik, prodekan za nastavu Filološkog fakulteta za naš list kaže da situacija baš i nije onakva kakvom je studenti predstavljaju.
– Gostujući nastavnici drže blok nastavu koja traje dve nedelje mesečno. Njihov rad sam dva puta proveravao i mogu da kažem da se drže dogovora. Čak sam dobijao spiskove studenata koji dolaze na predavanja, što je dokaz da profesori rade svoj posao – navodi Bunjik.
On objašnjava da su dva profesora i jedan lektor s fakultetom u ugovornom odnosu i da su upozoreni da bi dobili otkaz da su stalnom radnom odnosu. Prema njegovim rečima, ukoliko gostujući nastavnici ne budu držali predavanja postoji mogućnost da im se ugovor ne produži za narednu godinu i da se drugi nastavnici potraže u zemljama okruženja.
Bunjik ističe da je zanimljivo da studenti prve i druge godine nemaju zamerke na rad gostujućih profesora već samo studenti treće. On smatra da je nezadovoljstvo studenata izazvano željom da se na poslu zadrži stari profesor koji je otišao u penziju jer ima višestruko niže kriterijume ocenjivanja na ispitima.