Privatne škole u Srbiji: Kvalitetnije obrazovanje ili prečica do diplome

Iako se broj privatnih obrazovanih ustanova, posebno srednjih, iz godine u godinu povećava, u njih ide mali broj đaka. Prema podacima Ministarstva prosvete, u našoj zemlji je verifikovano deset osnovnih škola, jedna osnovna muzička i šest stranih ustanova, kao i 46 srednjih škola.

Da li je Ministarstvo radilo bilo kakvu analizu kvaliteta rada privatnih obrazovnih predškolskih ustanova i škola, na koji način prati njihov rad i vrši nadzor i da li je to što privatne škole imaju dozvolu za rad Ministarstva potvrda njihovog kvaliteta ili potvrda da zadovoljavaju formalne uslove za početak rada, pitanja su koja smo uputili tom ministarstvu. Na sve njih dobili smo kratak odgovor da prosvetni savetnici, kao i prosvetni inspektori vrše stručno-pedagoški odnosno inspekcijski nadzor i nad radom privatnih PU i škola, te da se u ovom trenutku, zbog nedovoljnih ljudskih kapaciteta, stručno-pedagoški nadzor vrši samo po predstavkama i prijavama građana. U narednom periodu se planira i opšti stručno-pedagoški nadzor na uzorku privatnih ustanova, koji će se povećavati svake naredne godine, kažu u Ministarstvu prosvete.

Kvalitet rada obrazovnih ustanova “meri” se eksternom evaluacijom, kojom se procenjuju različiti aspekti rada predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola. Iako zakon predviđa spoljašnje vrednovanje svih ustanova u Srbiji, privatne škole dosad nisu bile obuhvaćene.

– Privatne ustanove često imaju međunarodno licencirane nastavne programe i shodno tome sisteme osiguranja kvaliteta koji u najvećem broju slučajeva predviđaju intenzivne aktivnosti praćenja i eksternog nadzora. Imajući to u vidu, u uslovima ograničenih kapaciteta, resorno ministarstvo je u prethodnom periodu ograničeno delovalo, pre svega kroz stručno-pedagoški i inspekcijski nadzor, a u skladu sa potrebama korisnika. U novoj školskoj godini planirano je da se realizuje spoljašnje vrednovanje na uzorku privatnih škola – ističu u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).

Na pitanje da li su radili bilo kakvu analizu o kvalitetu privatnih škola, iz ZVKOV-a odgovaraju da “zakonom nije specifično određeno da se posebno bave privatnim obrazovnim sektorom, tako da nisu sprovodili istraživačke aktivnosti u ovom domenu”.

Nevena Buđevac, docentkinja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, kaže za Danas da ne treba apriori biti protiv privatne inicijative u obrazovanju. Ona dodaje da se može navesti mnogo primera, kod nas i u inostranstvu, koji pokazuju da privatni vrtići, škole i fakulteti i te kako mogu biti veoma uspešni, po različitim kriterijumima. S druge strane, ukazuje na činjenicu da nema jasnih podataka koji bi ukazali na njihov kvalitet.

– Imajući u vidu višedecenijski nedostatak novca za ozbiljna ulaganja u obrazovanje, uključujući tu i opremanje škola, ulaganje u nastavni kadar, obezbeđivanje uslova u kojima će broj učenika u odeljenjima biti optimalan sa stanovišta učenja i razvoja, možemo da pretpostavimo da su privatne škole u značajnoj prednosti. Iz tog ugla bismo mogli da kažemo da je obrazovni kontekst, koji je važan preduslov uspešnog učenja i nastave, povoljniji u privatnim školama nego u mnogim (ili gotovo svim) državnim. Sa druge strane, svedoci smo istovremeno da se trgovina (novcem ili uticajem) i te kako umešala u različite sfere našeg društva u kojima ne bi smelo da je bude i da ne zaobilazi ni sektor obrazovanja. Naprotiv, značajno ga urušava – kaže Buđevac.

Navodi primer niza afera sa kupljenim diplomama (ili bar sumnjivo stečenim), plagiranim doktoratima osoba na visokim državnim funkcijama… Buđevac ističe da u Srbiji postoji opasan trend da se sve može kupiti, na ovaj ili onaj način, te da u takvoj atmosferi mnogi postavljaju pitanje kvaliteta nastave u privatnim školama.

– Naravno da ne možemo reći da privatne škole prodaju diplome, niti da se ocene poklanjaju, ali je problem što ne možemo ništa sa sigurnošću reći, odnosno ne možemo reći ni da to nije slučaj u nekima od njih. Iz razgovora sa kolegama koji rade ili su radili u privatnim školama znam da postoji neka vrsta pritiska na nastavnike kada učeniku daju slabu ocenu. Najčešće to nije razgovor sa nastavnikom u kome mu se kaže da je to neprihvatljivo i da učeniku mora da popravi ocenu, već pre razgovor kroz koji se od nastavnika traži da pruži učeniku dodatnu podršku, da mu dodatno pomogne i slično. Iako bismo mogli da kažemo da je takva reakcija u suštini poželjna – pružiti učeniku dodatnu podršku kako bi bio uspešniji, neki nastavnici takve razgovore doživljavaju kao pritisak, odnosno kao znak da se slabe ocene učenika tumače kao propust nastavnika, a da se oni koji upravljaju školom na taj način bore protiv pada interesovanja za upis u njihove škole. Sa druge strane, pošteno govoreći, ni u državnim školama nastavnici nisu oslobođeni pritisaka kad je reč o ocenjivanju. Naprotiv, to im je jedan od glavnih izvora glavobolje. Trgovina je odavno ušla i tamo – smatra Buđevac.

Privatne osnovne škole su nedavno došle u žižu javnosti, nakon medijskih napisa o izuzetno slabim rezultatima učenika osmog razreda na završnom ispitu. U pojedinim školama prosečan broj bodova na testovima je bio drastično niži od proseka Republike, ali, s druge strane, ne odskaču mnogo kada je reč o prosečnom broju bodova po osnovu uspeha iz osnovne škole. Međutim, ima i privatnih škola u kojima su učenici na maloj maturi osvojili sličan broj poena kao u “jakim” državnim osmoletkama, a u pojedinim su zabeleženi i natprosečni rezultati. Ni u ovom domenu nisu rađene podrobnije analize koje bi pokazale pravo stanje, tako da je vrlo teško izvući generalni zaključak na osnovu podataka o broju poena na testovima završnog ispita, tim pre što je broj učenika koji su polagali izuzetno mali – kreće se od svega pet do desetak, a samo u jednoj beogradskoj privatnoj školi ih je bilo 28. Slabe rezultate na maloj maturi u pojedinim školama objašnjavaju time što deca nastavljaju školovanje i u privatnim srednjim školama, pa nisu preterano zainteresovana da se spremaju za maturu. S druge strane, kada je reč o školama sa visokim prosečnim brojem poena, postavlja se pitanje kakve su mere preduzete da se obezbedi stroga kontrola na maturi, ko su dežurni nastavnici, da li ima supervizora…

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja ne radi posebnu analizu rezultata završnog ispita učenika privatnih škola već su oni nalaze u jedinstvenoj bazi svih đaka koji polažu malu maturu i sastavni su deo nacionalnog izveštaja koji ova ustanova priprema svake godine. Zavod priprema i izveštaj za svaku pojedinačnu školu, a ti rezultati su dostupni svakoj školi samo za njene učenike, ali ne i javnosti.

– Privatne škole na sajtu ZVKOV-a takođe mogu da preuzmu svoje izveštaje koji im pomažu da uvide uspešnost svojih učenika i pomažu da u svojoj ustanovi planiraju unapređenje nastave i učenja – kažu u ZVKOV-u.

Bez obuka

Iako su po zakonu državne i privatne škole izjednačene, privatni sektor je prepušten sebi. Jedan od primera je i činjenica da nastavnici iz privatnih škola nisu uključeni u obuke za rad po novim planovima nastave i učenja. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja rečeno je Danasu da obuka za nastavnike privatnih škola nije bilo, sem nekih pojedinačnih slučajeva, ali da će u budućem periodu i sa njima raditi.