Prividna racionalizacija

Ukupni budžetski rashodi za zaposlene za 2007. iznose skoro 153 milijarde dinara, što je za 28 miliona dinara više nego lane. Iako je učešće u strukturi budžeta smanjeno, ono nije posledica racionalizacije, već povećanja ukupne potrošnje, te je po donošenju novog budžeta bilo i čest predmet kritika stručne javnosti. Najveći deo ovih izdataka (više od 144 milijarde dinara) odnosi se na plate zaposlenih, koje se finansiraju iz budžeta. Sredstva za plate planirana su za 258.332 državnih službenika i nameštenika, izabranih lica u Narodnoj skupštini, Vladi i pravosuđu, zaposlenih u javnim službama uključujući, kako se navodi u Zakonu o budžetu, i zaposlene u obrazovanju i kulturi čija se sredstva za plate obezbeđuju putem dotacija budžetu AP Vojvodina, kao i za 26 neraspoređenih i 110 izabranih lica kojima je prestao mandat, a po propisima primaju platu u narednih šest meseci po prestanku mandata.

Stara vlada projektovala budžet novoj vladi

Interesantno je da se odlazeća vlada, u trenucima kada su parlamentarni izbori već bili na vidiku, sa reprezentativnim sindikatima dogovorila o određenom povećanju plata u ovoj godini i to: 7,5 odsto svim zaposlenima čije se plate finansiraju iz budžeta (što je u skladu sa potpisanim protokolima sa sindikatima obrazovanja i kulture), a za 16 odsto dodatno će biti povećane plate u višem i univerzitetskom obrazovanju povećanjem osnovica za obračun i isplatu plata, u cilju ujednačavanja osnovice sa osnovicom zaposleniih u osnovnom i srednjem obrazovanju, studentskom i učeničkom standardu za 16 odsto. Ukupno povećanje (koeficijenata i osnovica) u 2007. godini u oblasti obrazovanja iznosiće 41,3 odsto za visoku i višu stručnu spremu, 27,2 odsto za srednju stručnu spremu, a 24,7 odsto za niže stručne spreme. Ukupno povećanje u oblasti kulture iznosiće od 8,3 do 24,6 odsto za nosioce delatnosti i zaposlene na ostalim poslovima sa visokom stručnom spremom, a 7,5 odsto za ostale zaposlene.

Kadrovskim planom, koji predstavlja novinu u odnosu na prošlu godinu a kojim se utvrđuje broj državnih službenika, nameštenika i pripravnika za koja su obezbeđena sredstva u budžetu, Vlada je za period privremenog finansiranja „na osnovu opravdanih zahteva korisnika“ predložila 1.517 više državnih službenika i nameštenika u odnosu na prošlu godinu. Najveće planirano povećanje broja izvršilaca „odnosi se na nove nadležnosti i povećan obim posla u pojedinim ministarstvima“. Generalni sekretarijat Vlade kadrovski je „pojačan“ zbog „povećanog obima posla usled povećanja broja ministarstava, kao i formiranja nove organizacione jedinice – Sektora za poslove međunarodne saradnje i upravljanje projektima. Generalni sekretarijat Vlade, prema novom budžetu, raspolagaće sa više od 312 miliona dinara (skoro pola sume troši se na plate zaposlenih kojih ima 106). Zanimljivo je da su novim budžetom za troškove putovanja Generalnog sekretarijata Vlade, kao operativnog tela, predviđena sredstva u iznosu od 69 miliona dinara.

Za nagrade i posebne rashode čak 1,5 milijardi dinara

Narodna skupština ima budžet od 3,6 milijardi dinara a za troškove putovanja izdvojeno je čak oko 150 miliona dinara. To je interesantno u kontekstu „govorkanja“ po skupštinskim kuloarima da neki od poslanika iz drugih gradova na sednice dolaze i vraćaju se taksijem, doduše, kako tvrde „samo kad su u žurbi“. To je treća po veličina stavka namenjena Skupštini, a prva je nagrade zaposlenima i posebni rashodi za koje je predviđeno čak 1,5 milijardi dinara. Na plate poslanicima i skupštinskom osoblju ove godine iz budžeta će se odliti 206 miliona dinara.

Kabinet predsednika Vlade ima 19 zaposlenih i budžet od oko 48 miliona dinara, dok Kabinet potpredsednika Vlade ima 36 zaposlenih i skoro 37 miliona dinara u kasi. Predsednik Republike raspolaže sa nešto više od 170 miliona dinara i ima ljudstvo koje broji 104 zaposlena zajedno sa Narodnom kancelarijom.
– Povećanje plata državnim službenicima je preveliko i to će sigurno izvršiti ogroman pritisak na ukupnu potrošnju uslovljavajući pri tom inflatorne pritiske i makroekonomsku nestabilnost. Takva situacija moraće da bude razrešena oštrijom monetarnom politikom Narodne banke Srbije. Posledica će biti povećani uvoz kako bi se zadovoljila potražnja a to će negativno uticati na spoljnotrgovinski deficit – kaže za Danas Jurij Bajec, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.
On naglašava da Vlada nije imala hrabrosti da zarad makroekonomske stabilnosti na duži rok, redukuje stavke u budžetu.
– Ni ministar finansija nije bio presrećan izglasanim budžetom. Čak se izvinio uz objašnjenje da je reč o obavezama ranije datih obećanja, prethodne vlade Srbije. Prema procenama Ekonomskog instituta prilikom projekcije budžeta bilo je moguće uštedeti od 25 do 30 milijardi dinara, što nije tako nedostižna cifra a imala bi pozitivne efekte po ukupno ekonomsko stanje u zemlji – ističe Bajec. Prema njegovim rečima, bilo je moguće zaustaviti rast mase plate, što ne bi uzrokovalo stagnaciju pojedinih plata službenicima koji se nalaze na odgovornijim mestima i koji su to povećanje zaslužili.
Njegoš Potežica, predsednik Sindikata zaposlenih u državnoj upravi, smatra da povećanje budžetske stavke za državne službenike ne znači da će preraspodela tih sredstava biti ravnomerna. Kako kaže, izabrana i imenovana lica jesu dobila pristojne zarade, ali će kategorije nameštenika do 9. platne grupe i dalje biti egzistencijalno ugrožene.
– Povećanje zarada nije dovoljno. Sindikat podržava reformu i racionalizaciju državne uprave, ali samo pod uslovom da se obezbede socijalni programi i adekvatno reši višak zaposlenih. Povećanje zarada koje je dogovoreno pred kraj mandata prethodne vlade stvorilo je utisak da je to više od realno očekivanog. To neće realno uticati ni na jedan makroekonomski parametar, inflatorna kretanja i slično – ocenjuje Potežica.
Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika utvrđeni su koeficijenti za obračun plata prema platnim grupama. Ukupno ima 13 platnih grupa: pet za državne službenike na položajima i osam platnih grupa za državne službenike na izvršilačkim radnim mestima. Novinu predstavlja i odredba Zakona prema kojoj se osnovica za obračun plata utvrđuje Zakonom o budžetu. Ona je jedinstvena za sve državne službenike i nameštenike. Za budžetsku 2007. predviđena je ista osnovica za obračun plata državnih službenika i nameštenika. „U cilju zadržavanja raspona u platama između državnih službenika i izabranih lica (kako plate državnih službenika na položaju ne bi bile veće od plate izabranih lica), prilikom planiranja sredstava za plate, računalo se s povećanjem plata izabranih lica u pravosuđu i Narodnoj skupštini“, navodi se u Zakonu o budžetu za 2007. I. Kljajić – S.