Najavljene mere Vlade Srbije neće u značajnijoj meri doprineti poboljšanju ekonomskog stanja u zemlji ukoliko se ne pojača kontrola rashoda. Tokom prethodnih godina, prilikom privatizacije, iz Srbije je ilegalno izneta 51 milijarda dolara. Iako za to nisu odgovorni radnici, oni bi sada trebalo linearno da taj „mali nedostatak novca“ nadoknade. Čini mi se, nekako, da je deficitu budžeta najviše doprineo lopovluk za koji niko ne odgovara. Pored toga, javnost nema saznanja ni koliko iznosi ušteda od dosad naplaćenog solidarnog poreza.
Još oktobra prošle godine Sindikat pravosuđa Srbije predložio je da se oporezuju ukupna primanja poslanika, ministara, odnosno svih funkcionera, kao i reformu zakona o platama funkcionera od lokalnog do republičkog nivoa. Sadašnja zakonska regulativa omogućava im da se besramno bogate i odlučuju o visini sopstvenih plata i drugih primanja koja ne prijavljuju. Rast njihovih plata morao bi da se uskladi sa rastom plata ostatka zaposlenih u zemlji. Tada je ministar Krstić otvoreno rekao „da neće oporezovati dodatna primanja funkcionera, ali da će ona biti preispitana i sasečena“.
Od tada je prošlo pola godine, a u stvarnosti to izgleda ovako. Kao primer navodim Visoki službenički savet. Osnovan je po Zakonu o državnim službenicima 2006. godine. To je savet pri Vladi Srbije, čiji je glavni posao da propisuje merila za stručnu osposobljenost, znanje i veštine, kao i način provere, u izbornom postupku za državne službenike na položaju – funkcionere koji se, inače, postavljaju po partijskom ključu. Savet bi trebalo da ima 11 članova, od kojih se šest iz reda stručnjaka imenuju na predlog predsednika Vlade, a pet iz reda državnih službenika na položaju koje postavlja Vlada. Sada taj savet ima sedam članova i predsednika. Četiri člana su stručnjaci iz oblasti značajnih za rad državne uprave – dva redovna i dva vanredne profesora, a tri člana su državni službenici na položaju – pomoćnici ministra, direktora i generalnog sekretara Vlade. Predsednik tog saveta je sekretar jednog ministarstva.
Prema odluci Vlade o naknadama za rad članova Visokog službeničkog saveta, predsednik Visokog službeničkog saveta prima naknadu u visini plate koja je jednaka plati III grupe položaja (koeficijent 7,11 x osnovica 18.906 = 134.421 dinar), a članovi Saveta u visini IV grupe položaja (6,32 x 18.906 = 119.485 dinara) u skladu sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika. Ovaj savet godišnje troši 14,5 miliona dinara. Kada saberemo njihovu redovnu platu (135.000) i ovu „siću od dotacije“, svaki član, pojedinačno, samo jednog saveta iz Budžeta naplati više od 250.000 dinara mesečno ili tri miliona dinara godišnje.
Radi kontrole budžetskih rashoda, predložili smo da se formira posebna komisija koju će činiti predstavnici granskih sindikata i Ministarstva finansija, a glavni zadatak komisije trebalo bi da bude preispitivanje svih zarada i drugih primanja iz budžeta, kao i njihovo međusobno usklađivanje uz donošenje univerzalnih rešenja (na primer o visini otpremnine, jubilarne nagrade, bonusa, stimulacije).
Možda ovo i ne bih pisala da pre neki dan nisam pročitala vest o tome kako se ukidaju rotacije, a ja sam uverena da bi efektnije bilo kada bi se funkcionerima (ima ih preko 25.000 aktivnih) ukinule diskretne dotacije.
Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
