Promeniti odredbe Ustava o pravosuđu

Sudstvo je nezavisno, a tužilaštvo samostalan državni organ, kaže Ustav. Međutim, u isti mah sam Ustav praktično onemogućava nezavisnost sudstva, odnosno samostalnost javnog tužilaštva. Naime, prema Ustavu, javne tužioce bira Narodna skupština na predlog Vlade. Bira ih većina u Skupštini, a na predlog Vlade. I, kako u svom ekspertskom mišljenju kaže Mauricio Salustro, ugledni italijanski tužilac, iz Ustavom određene procedure odmah je vidljivo da „kandidat koji nema saglasnost političke vlasti nema šanse da bude izabran čak i ako je najbolji za taj položaj“. Slično je i sa sudstvom, kaže za Danas Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije.

On naglašava da tužilaštvo jeste samostalno po Ustavu, ali propisi o izboru javnih tužilaca, koji bi trebali da budu u funkciji obezbeđivanja samostalnosti, praktično obezbeđuju uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo, te bi zbog toga što pre trebalo pristupiti izmenama najvišeg pravnog akta u državi.

Zalažete se za izmenu Ustava, odnosno odredbi o pravosuđu. Kako bi to trebalo uraditi?

– Karakter Ustava i uopšte nekog propisa ne zavisi samo od njegovog sadržaja, već i od načina na koji je donet. Setite se Oktroisanog ustava iz 1931. godine. Taj Ustav je imao i neka dobra rešenja, ali u pravnoj istoriji je loše ocenjen, pre svega jer ga je doneo jedan čovek, kralj. Mišljenja sam da bi promene ustavnih odredbi o pravosuđu trebalo izvršiti u istinski demokratskoj proceduri, uz konsultaciju sa pravosuđem i na osnovu saglasnosti oko svih ili barem većine bitnih pitanja. Osim toga, u postupku izmene ustavnih odredbi o pravosuđu trebalo bi izbeći svaku vrstu eksperimenta poput „opšteg izbora“, odnosno reizbora sudija i tužilaca ili nečeg tome sličnog.

Dakle, šta je najspornije u ustavnim odredbama o pravosuđu?

– Pozvaću se na mišljenja stručnjaka. Naime, Srbijom su u proteklom periodu projezdili brojni eksperti sa zadatkom da daju sugestije i preporuke za pravni sistem Srbije. Eksperti su imali različita mišljenja o pojedinim delovima našeg pravnog sistema, jedino je postojala opšta saglasnost da su odredbe Ustava o pravosuđu apsolutno nezadovoljavajuće. Venecijanska komisija je 2007. godine usvojila dokument koji daje najpotpunije preporuke za ustavno i zakonsko uređenje položaja pravosuđa. Članovi Komisije, recimo, smatraju da parlament nije dobro mesto za izbor sudija i tužilaca, jer postoji realna opasnost da prilikom izbora prevagnu politički interesi. Njihova preporuka je da se odredbama o pravosuđu obezbedi ravnoteža između nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa.

Imajući u vidu da je postupak izmene Ustava jako složen, kakva su vaša očekivanja?

– Da objasnim, Skupština dvotrećinskom većinom usvaja predlog za promenu, a zatim i akt o promeni Ustava, takođe dvotrećinskom većinom poslanika. Međutim, to nije sve. Narodna skupština je dužna da akt o promeni delova Ustava o pravosuđu potvrdi na republičkom referendumu, jer se promena tiče uređenja vlasti. Premda procedura za promenu Ustava pomalo obeshrabruje, nedavno je doneta Nacionalna strategija za reformu pravosuđa, u kojoj je predviđeno da se izvrše promene ustavnog okvira o pravosuđu, tako da ima nade.

Princip, a ne privilegija

„Prema jednom istraživanju koje je publikovano u Nemačkoj, nezavisnost pravosuđa direktno doprinosi rastu društvenog standarda. Drugim rečima, nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva nije privilegija za sudije i tužioce, već princip koji je, pre svega, u interesu građana i države“, kaže Ilić.