Sloboda medija u Rusiji je pod znakom pitanja. Nije tajna da je Rusija tradicionalno specifično mesto što se tiče novinarstva. U Rusiji su mnogi novinari onemogućeni da rade svoj posao i pritom imamo dosta nerešenih ubistava i nestanaka novinara. Od početka devedesetih godina na tom spisku ima 350 imena. Nažalost, nedavno smo imali nove tragedije, uglavnom u Ukrajini, gde su ubijeni pojedini ruski novinari. Problem je što mnoga od tih ubistava nisu rasvetljena do danas, ističe za Danas Nadežda Ažgihina, izvršna sekretarka Ruske unije novinara i potpredsednica Evropske federacije novinara, koja je prošle sedmice boravila na konferenciji OEBS „Bezbednost novinara, medijske slobode i pluralizam u vreme konflikta“ u Beču.
Ona dodaje da je stanje slobode medija dodatno usložnjeno i zbog poteza međunarodne zajednice, jer su novinari postali ograničeni i zbog sankcija Rusiji koje su izazvale nepovoljniju ekonomsku situaciju.
– Zbog toga se sada suočavamo sa nezaposlenošću, većim porezima i smanjenjem broja medija, što sve utiče i na medijske slobode. Opstanak svih medija trenutno je pod znakom pitanja. Ruska unija novinara u saradnji sa Evropskom federacijom novinara se bori da se takva situacija popravi, ali je isto tako neophodna i solidarnost među novinarima koja nije dovoljno razvijena. Solidarnost je glavno sredstvo za borbu za veći stepen poštovanja slobode medija – napominje Ažgihina.
* Postoji li cenzura u Rusiji?
– Cenzura postoji svuda. Na prvom mestu, tu je cenzura vlasnika i urednika u zavisnosti od njihovih ličnih interesa. Urednici u skladu sa tim šta je korisno za politiku koju podržavaju guraju svoje novinare da pišu i izveštavaju u tom pravcu. Ima, međutim, i novinara koji odbijaju da tako rade. S druge strane, Rusija je velika zemlja i imamo veliki broj nezavisnih medija, naročito štampanih.
* Može li se napraviti razlika između državnih i privatnih medija?
– Zavisi. Neki privatni mediji vode čak veću propagandu od državnih medija. Privatni medij nije po definiciji dobar medij. Mnogi privatni mediji neguju uglavnom zabavni program kroz koji se provlači propaganda, a opet neki mediji koji su u saradnji sa državom proizvode mnogo balansiranije informacije od privatnih. Imamo situaciju da mnogi novinari zbog političke situacije i ekonomske krize nisu spremni da se suoče sa stvarnim problemima. Internet je, s druge strane, mnogo slobodniji, mada ima mnogo neproverenih i pogrešnih informacija, kao i govora mržnje. Situacija, dakle, u tom pogledu nije izdiferencirana. U svakom slučaju, novinari i medijski menadžeri moraju da razumeju da su slobodni i odgovorni mediji, uz poštovanje svih profesionalnih i etičkih standarda, naša jedina zaštita, naša misija i da to moramo da očuvamo.
* A ima li razlike među samim državnim medijima?
– Ima, i to veoma. Rusija je velika zemlja i mediji se razlikuju od okolnosti u regijama u kojima rade. Pravog novinarstva je najmanje na televizijama, koje su uglavnom okrenute zabavnom programu, ali je ono veoma politički angažovano. Ali kada je reč o radiju i štampanim medijima, situacija je drugačija, tako da se može reći da postoji balans među državnim medijma.
* Koliko u Rusiji postoji državnih medija?
– Teško je dati precizan broj. Postoji veliki broj medijskih kompanija registrovanih u Rusiji, ali oko 20 odsto njih ne radi, već su postojali samo tokom predizbornih kampanja. Većina medija je privatna i oni su u svojim sadržajima mahom orijentisani na zabavu i sport, dok su oni koji se bave politikom okrenuti državi.
* Da li se odnos države prema medijima promenio nakon izbijanja ukrajinske krize?
– Ukrajinska kriza dovela je Rusiji sankcije, zbog čega ekonomija pati, rublja je pala, tako da se taj uticaj osetio i u medijima. Kada je reč o zvaničnim stavovima države, naravno da postoje zahtevi medijima da šire propagandu. Novinari popuštaju u tim zahtevima, jer inače mnogi novinari vole da budu poslušni „vojnici“.
* Koliko se razlikuje izveštavanje o ukrajinskoj krizi u medijima u Ukrajini od ruskih medija?
– Propaganda je prisutna na obe strane, s tim što je u Rusiji veća, jer je veća i zemlja. Ali propaganda je sama po sebi jednako štetna svuda, kako u Rusiji tako i na Zapadu. U ovakvim situacijama je veoma bitno promovisati etičko i profesionalno izveštavanje i zato je potrebna medijska edukacija mladih novinara, donosioca odluka i publike.
* Koliko su Rusiji važni dobri odnosi koje ima sa Srbijom?
– Bitni su, jer su ti odnosi tradicionalni. Srbi nisu ruski partneri, već ruska braća i mi smo svi upoznati sa dešavanjima na Balkanu. Jugoslavija je bila simbol otvorenijeg društva u vreme SSSR i mnogima je tada bio san da odu tamo na odmor. Takođe, postojalo je i veliko saosećanje tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, naročito kada je bila pogođena zgrada RTS. Povezanost Srbije i Rusije je, rekla bih, više kulturna nego politička.
* Ali kakvi su interesi Rusije u ovom trenutku da održi takve odnose sa Srbijom, koja ima dobre odnose ujedno i za Zapadom, okrenuta je putu ka EU, a opet nije uvela sankcije Rusiji?
– Ne mogu da odgovaram u ime ruske vlade, već samo u ime novinara. U svakom slučaju, mislim da je bitno održavati dobre odnose i to ne samo u vreme konflikta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
