Prosta istina može da stane na put štetnim postupcima usmerenim protiv žena i devojčica 1Foto: Pexels/ mentatdgt

U Azerbejdžanu, gde su i dalje prisutni tradicionalne društvene norme i sklonost rađanju dečaka umesto devojčica, Janoglan Iljasov istaknuti je javni govornik koji vodi radionice i podstiče muškarce da preispitaju svoje stavove prema ženama i devojčicama i pomaže im da razumeju štetne posledice naklonjenosti sinovima. Ali njegova najdraža uloga je uloga brižnog oca svoje jednogodišnje ćerke.

Iako se mesta na kojima se nalaze i jezici kojima govore razlikuju, Rahana i Janoglan dele slična uverenja – da su devojčice vredne ljubavi i nežnosti i da imaju priliku da prave sopstvene izbore i da odlučuju o svojoj budućnosti.

Ali na mnogim mestima nema dovoljno ljudi kao što su oni da povedu promene. Sistemi verovanja ukorenjeni u rodnim neravnopravnostima i dalje oblikuju društvene norme i štetne postupke koji devojčicama i ženama oduzimaju sposobnost da koriste svoja prava i da prave izbore u odnosu na to kako će upravljati svojim telom i svojim životom.

Dečji brakovi i dalje su rašireni čitavom Evroazijom, u zemljama od Indije, preko Bangladeša i Nepala, do Gruzije, Turske i Albanije. 30 odsto žena 20-24 godine starosti u Južnoj Aziji, 7 odsto u Istočnoj Aziji i Pacifiku i 12 odsto u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji udaje se pre nego što napuni 18 godina.

Sklonost sinovima koja dovodi do rodno pristrasne polne selekcije uveliko je dokumentovana u Južnoj Aziji, Kini i Vijetnamu, kao i u području južnog Kavkaza i delovima jugoistočne Evrope – a znatno doprinosi demografskoj krizi koja je uslovljena time da na globalnom nivou „fali“ oko 140 miliona devojčica, što dovodi do opasno nakrivljenog odnosa muškaraca i žena u korist muškaraca.

Tokom proteklih decenija korišćeni su brojni okviri i sporazumi utemeljeni na rodnoj ravnopravnosti i ljudskim pravima za borbu protiv ovih štetnih postupaka, uključujući i Program akcije Međunarodne konferencije o stanovništvu i razvoju iz 1994. godine, koji je potpisalo 179 vlada sa vizijom o pravima i izborima sviju, a koji je od suštinskog značaja za ostvarivanje Agende 2030 i Ciljeva održivog razvoja.

Zajednički rad civilnog društva i predstavnika vlade, uz podršku UN, doveo je do toga da su zemlje usvojile zakone i mere koje treba da zaštite devojčice i žene od ovih i drugih štetnih postupaka. Iako je njihovo sprovođenje nekonzistentno, vremenom su postignuti opipljivi rezultati.

Ostvaren je postepen napredak u borbi protiv štetnih društvenih i rodnih normi. Uključivanje roditelja, zajednica i verskih vođa smanjilo je rodno pristrasnu polnu selekciju.

Podizanje svesti u raznim društvima takođe je omogućilo većem broju devojčica da izbegnu dečji brak, završe obrazovanje, iskoriste ekonomske prilike i povećaju sebi mogućnosti da ostvare svoj puni potencijal.

Vidimo da je pristup suštinskim informacijama i uslugama za devojčice i žene veći, uključujući i u sferi seksualnog i reproduktivnog zdravlja i reproduktivnih prava.

Mnoge vlade prikupljaju bolje podatke o štetnim postupcima, i time jačaju bazu dokaza koja se može iskoristiti za promene i za programiranje na nacionalnom i podnacionalnom nivou.

Ali treba da uradimo još mnogo više od toga.

Ove godine reprezentativni izveštaj UNFPA o stanju svetskog stanovništva pod nazivom „Protiv njene volje“ usmeren je na štetne postupke na globalnom nivou i nudi neke hitne preporuke za njihovo rešavanje.

Potreban nam je integralni pristup štetnim postupcima – da bi smo prepoznali njihove međusobno povezane uzroke i da bismo na njih odgovorili u celosti, a ne delimično.

Potrebno nam je da eksplicitno prepoznamo da su ovi običaji ozbiljno kršenje ljudskih prava, a ne deo tradicije ili kulture, što se često koristi kao izgovor za njih.

U tom cilju, takođe moramo eksplicitno da prepoznamo da je rodna ravnopravnost u srži ovog pitanja – da je nisko vrednovanje devojčica i žena ono što stoji u osnovi štetnih postupaka na globalnom nivou.

Vladama i donosiocima javnih politika, a svakako i društvima svuda, izveštaj šalje jasnu poruku: Ona je važna!

Moramo da zaustavimo tretman devojčica i žena kao robe kojom se trguje i objekata koji se kontrolišu, kao i da im omogućimo ista prava i prilike koje imaju dečaci i muškarci.

Zajednice moraju da se zauzimaju za jednaka prava devojčica da bi one mogle da nastave da se školuju, da se pripremaju za zaposlenje, da uče o svojim izborima i da oblikuju svoje živote.

Muškarci moraju da iskoriste svoje privilegije i podižu vrednovanje devojčica i zahtevaju jednak tretman devojčica i dečaka.

Privrede i pravni sistemi moraju da garantuju svim ženama jednake prilike da izgrade pristojan život zasnovan na ravnopravnosti, autonomiji, dostojanstvu i izborima.

A vlade moraju da poštuju međunarodne sporazume koje su potpisale da bi zaštitile prava žena i devojčica i njihove reproduktivne izbore i okončale štetne postupke jednom zasvagda.

Dok ovo pišemo, naš svet se i dalje bavi posledicama virusa KOVID-19. UNFPA procene upozoravaju da će pandemija prekinuti planirani rad na ukidanju dečjih brakova i dovesti do dalekosežnih ekonomskih posledica, a najverovatnije dovesti do dodatnih 13 miliona dečjih brakova na globalnom nivou do kojih inače ne bi došlo u periodu od 2020. do 2030. godine.

Društveno-ekonomski uticaj pandemije, pored ometanja lanaca snabdevanja kontracepcijom, doprineće neplaniranim trudnoćama što bi zauzvrat moglo dovesti do pogoršanja rodno pristrasne polne selekcije.

U nastojanju da izgradimo bolje društvo, zemlje moraju da stave žene i devojčice u središte svog rada.

Imamo šansu da nakon ove krize ponovo usmerimo pažnju na ukidanje štetnih postupaka jednom zasvagda. Budućnost miliona zavisi od onoga što ćemo uraditi u ovom trenutku. Hajde da ne protraćimo ovu priliku.

UNFPA je agencija UN koja se bavi seksualnim i reproduktivnim pravima, nastojeći da se dostigne nulta maternalna smrtnost, nulta nezadovoljena potreba u oblasti planiranja porodice i nulti nivo rodno zasnovanog nasilja i štetnih postupaka usmerenih protiv žena i devojčica.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.