Prosvetarima još dve povišice do kraja godine

Ovogodišnji budžet za prosvetu veći je za 31 odsto od prošlogodišnjeg i iznosi 99,07 milijardi dinara. Najveći deo sredstava, čak 85,3 milijarde dinara predviđen je za plate zaposlenih u ovoj delatnosti, pre svega zbog protokola koji su 23. oktobra 2006. potpisali predstavnici Vlade sa reprezentativnim sindikatima prosvetnih radnika. Pomoćnik ministra prosvete za finansije Slavko Karavidić kaže za Danas da će Ministarstvo prosvete do kraja realizovati ovaj protokol i napominje da je ovogodišnji bruto fond plata uvećan za 40 procenata u odnosu na prošlu godinu.

Novac i iz Nacionalnog investicionog plana

Iz nacionalnog investicionog plana Ministarstvo prosvete će dobiti 1,29 milijardi dinara za nabavku računara, popravku zgrada i građevinskih objekata, kupovinu klupa, stolica i ostale školske opreme i za stručno usavršavanje nastavnika, a usavršavanje je planirano i kao stavka u ovogodišnjem budžetu.

– Prema protokolu koji je Vlada potpisala sa sindikatima, prosvetne radnike očekuju još dva povećanja plata do kraja ove budžetske godine. Cena rada za zaposlene u osnovnom i srednjem obrazovanju, učeničkom i studentskom standardu od septembra će biti uvećana za 4,2 odsto, a za zaposlene u višem i visokom obrazovanju cena rada će biti povećana za 20,87 procenata, zbog usaglašavanja cene rada sa drugim nivoima obrazovanja. U novembru će biti povećani koeficijenti za obračun zarada zaposlenima koji imaju višu i visoku stručnu spremu, a koji rade u osnovnom, srednjem obrazovanju, na visokim školama i na fakultetima – ističe Karavidić.
On podseća da će u ovoj godini zarade zaposlenih u visokom obrazovanju porasti za 41,17 procenata i da će, na primer, profesor koji je u decembru 2005. godine primao mesečno 33 hiljade dinara, a godinu dana kasnije 43 hiljade, u decembru ove godine dobiti 60.766 dinara. Komentarišući zahtev Sindikata obrazovanja Srbije da hitno započnu pregovori oko korekcije koeficijenata za nenastavno osoblje, Karavidić kaže da Ministarstvo prosvete podržava taj zahtev, ali napominje da je „nenastavno osoblje prethodnih nekoliko godina bilo zapostavljeno prilikom ugovaranja cene rada i koeficijenata“ i da za to „odgovornost snosi sindikat, jer je morao da misli i o ovoj kategoriji zaposlenih“.
Za učeničke kredite i socijalna davanja iz ovogodišnjeg budžeta će biti izdvojeno 3,35 milijardi dinara. Za investicije je predviđeno 1,47 milijardi dinara, a najveći deo tog novca biće izdvojen za rekonstrukciju postojećih školskih objekata i izgradnju novih. Ministarstvo prosvete će u narednih dvadesetak dana sačiniti finansijski plan potrošnje budžeta, nakon čega će biti preciziran spisak škola koje će biti rekonstruisane. Karavidić ističe da će značajan deo sredstava koja su planirana za investicije morati da se usmeri na izmirenje zaostalih dugova po započetim investicionim planovima. On procenjuje da bi za zadovoljenje svih zahteva za rekonstrukciju škola bilo potrebno desetostruko više sredstava od trenutnih, s obzirom na to da je školska infrastruktura veoma stara i da datira iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
– Ukoliko se ima u vidu da je više od 90 odsto sredstava predviđeno za plate, može se reći da je ovaj budžet restriktivan i da su Ministarstvu prosvete na neki način vezane ruke, s obzirom na to da ovim budžetom nisu obezbeđena sredstva za razvojne programe i projekte, odnosno namenske grantove – kaže Karavidić.