– Od tih 58 disciplinskih postupaka, 22 se odnose na kršenje radnih obaveza, a od 36 disciplinskih postupaka zbog dela učinjenih van službe devet se vodi u niškom odredu Žandarmerije. Najčešći razlozi za pokretanje disciplinskih postupaka za dela van službe su kršenje javnog reda, saobraćajni prekršaji – najčešće zbog vožnje pod uticajem alkohola, a tek na kraju različita krivična dela. Na osnovu pokrenutih disciplinskih postupaka, pet policijskih službenika udaljeno je iz službe do okončanja krivičnih postupaka protiv njih, saopštavaju iz Žandarmerije.

U ovoj jedinici MUP-a dodaju da je protiv pripadnika niškog odreda Žandarmerije Stanka S. (31), koji je 18. oktobra uveče na okretnici u blizini aerodroma Konstantin Veliki u Nišu pucao službenim pištoljem „CZ 99“ iz svog automobila u pokretu na nepoznatu ženu Anu D. (35) samo zato što je sporije vozila, „pokrenut disciplinski postupak za tešku povredu službene dužnosti, sa predlogom za udaljenje iz službe do okončanja krivičnog postupka, jer je svojim delom grubo narušio ugled pripadnika MUP-a“. Stanku S. je prethodno određen pritvor od 30 dana zbog sumnje da je pokušao ubistvo, a Ana D. je lakše ranjena u ruku. Nezvanični izvori kazali su da je žandarm bio u alkoholisanom stanju i vozio preko 130 kilometra na čas. Prema Zakonu o policiji, teška povreda službene dužnosti kažnjava se odbijanjem 30 do 50 odsto od plate najduže tri meseca, zaustavljanjem u napredovanju ili raspoređivanjem na drugo radno mesto najduže dve godine, kao i prestankom radnog odnosa.

Prema navodima Žandarmerije, i nekoliko drugih pripadnika niškog odreda, koji se od početka godine javno prozivaju za izvršenje niza teških krivičnih dela, biće „procesuirano na odgovarajući način“ ukoliko izveštaj Službe unutrašnje kontrole bude potvrdio njihovu umešanost. Uprkos drugačijim tvrdnjama, izveštaj SUK-a o tim slučajevima još nije dostavljen Žandarmeriji, rečeno nam je. Pojedini mediji javili su ovih dana da je iz beogradske direkcije Žandarmerije već pokrenuta istraga protiv nekoliko žandarma iz Niša za koje se sumnja da su deo kriminalnih krugova, kao i protiv njihovih starešina koje ih nisu sankcionisale.

Deo medija je još početkom aprila navodio da je ova istraga SUK-a završena još krajem marta, a da je izveštaj, u kojem su i imena tadašnjeg komandanta Žandarmerije, generala Bratislava Dikića i njegovog brata Dragana, inače pripadnika niškog odreda, prosleđen tužilaštvu. Zbog te istrage navodno su bili ugroženi životi inspektora SUK-a Ivana Petkovića i Ljubiše Puzovića i njihovog načelnika Dragana Cvetkovića, a po njenom okončanju „vrh vlasti je sprečio hapšenje Dragana Dikića“. Bratislav Dikić je u julu smenjen sa mesta komandanta Žandarmerije i postavljen za pomoćnika direktora policije Milorada Veljovića.

„Slučaj Žandarmerija“, sa akcentom na njen niški odred, intenziviran je nakon što je 27. januara ove godine, kada je u Nišu ubijen Đorđe Stojanović (32), sin vlasnika menjačnice „Cekin“ Zvonka, koji je za eksploziju bombe ispod sinovljevog automobila optužio zelenaše, ali i neke pripadnike Žandarmerije i policije, koji se navodno bave reketiranjem, iznudama i ucenama. Prema nezvaničnim izvorima, SUK je od septembra prošle godine istraživao da li su Dragan Dikić i još nekoliko pripadnika niške Žandarmerije obezbeđivali lokale kontroverznih biznismena i kriminalaca na jugu Srbije. Pojedini mediji podsetili su i na sumnjive poslove pripadnika Žandarmerije van Niša, kao što su navodno planiranje likvidacija, narko-trgovina, sklanjanje dela neprijavljenog oružja iz zaplena u Sandžaku, nezakonto prisluškivanje ili zlostavljanje u službi. Dobar deo optužbi prethodno rukovodstvo Žandarmerije je demantovalo. Nijedan od ovih slučajeva nije rasvetljen i procesuiran, a rezultati saopšteni javnosti.

„Pucanje“ društva

– U državi koja je provizorijum, i u kojoj Ustav i zakoni postoje bezmalo samo formalno, besmisleno je govoriti da se incidenti i krivična dela u Žandarmeriji, odnosno policiji dešavaju zbog „propusta u organizaciji“ ovih službi. Jer, ako se oni nesmetano događaju godinama unazad, gde je tu mehanizam kontrole i gde je reakcija države? Pre pet godina bilo je moguće kazati da bi rešenje ovakvih problema trebalo tražiti u boljoj organizaciji policije (žandarmerije), jačem mehanizmu kontrole, strožijim kriterijumima pri zapošljavanju ili uključenju stručnih timova koji bi radili sa njihovim pripadnicima, pošto su mnogi učesnici ratova ili imaju postraumetske sindrome. Danas, međutim, pucanj žandarma u ženu samo zato što je vozila sporije od njega predstavlja jednu od manifestacija krajnje ozbiljnog oboljenja čitavog društva. Tako da će čovek sklon nasilju „pući“ tako što će pribeći nasilju, a introvertan čovek pasti u još dublju depresiju, kaže Lidija Vučković, koordinatorka niškog Centra za ljudska prava.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.