Glavni posao rukovodilaca pravosudnih organa – predsednika sudova i javnih tužilaca jeste da poštuju Ustav, primenjuju i sprovode zakone. Za to su plaćeni. Ali uz zaključak Vlade Srbije, kao pojačanje, stigao je i dopis ministra pravde kojim upozorava predsednike sudova i javne tužioce da će, ukoliko donesu zakonska rešenja o napredovanju na osnovu ocene, snositi odgovornost zbog eventualnog manjka novca u poslednjem kvartalu za plate. Nikome od rukovodilaca ne pade na pamet da priupita ministra pravde šta bi sa obećanom tužbom za regresiranje štete zbog nakaradne i pogrešne reforme. Da li je podneta tužba i protiv koga, kom sudu, kada, na koji iznos…? Nije valjda da im je oprošteno u naše ime i za naš račun a da mi to ne znamo?!

Sramota me je da kažem, ali činjenica jeste da se predsednici sudova i javni tužioci utrkuju u poslušnosti. Isfrustrirani svojom slabošću i nespremnošću da se suprotstave izvršnoj vlasti, očigledno nedorasli funkcijama na koje su izabrani, prethodno doneta rešenja o napredovanju stavljaju van snage, pa čak i ucenjuju državne službenike. Dobiće rešenja o napredovanju koja se neće sprovoditi, ukoliko se odreknu prava na žalbu?! Nije suvišno da podsetim predsednike sudova i javne tužioce na 2004. godinu kada je ondašnja Vlada Srbije donela zaključak kojim je plate, mimo zakona, povećala samo ministrima. Tada su skoro svi nosioci pravosudnih organa pokrenuli sudske postupke za zaštitu uskraćenih prava i dobili ih u svoju korist jer im je to pravo po zakonu pripadalo. I sada, umesto da kao pravni stručnjaci pomognu državnim službenicima u ostvarivanju njihovih zakonskih prava i nateraju predstavnike vlasti da se povinuju Ustavu i zakonima, oni prete malim državnim službenicima.

Ne moraju sudije i tužioci da budu pravni savetnici državnim službenicima ali moraju da služe isključivo Ustavu i zakonu. Ukoliko nisu spremni za to, možda bi trebalo da se nađu u nekom drugom poslu. Ovaj zaključak Vlade bio je idealna prilika da pokažu i dokažu da su /ne/zavisni. I pokazali su. Samostalno i dobrovoljno pristali su da budu nezavisni od sebe samih.