Do vrednih naučnih otkrića ponekad se dolazi slučajno. Jedan takav primer je otkriće grupe naučnika s katedre za biohemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu, a to je da svi potencijalni alergeni ostaju stabilni u uslovima koji vladaju u želucu i izazivaju alergije, dok su drugi naučnici u svetu objavljivali da su vrlo nestabilni.
– Do ovog otkrića smo došli pukim slučajem, jer sam ekstrakte voća pripremila mnogo brže nego što je napisano u literaturi. Htela sam da uradim eksperiment brže i pripremila sam ekstrakte na jednostavniji način. Dobili smo rezultat koji nije bio uporediv ni sa čim što je dosad bilo u literaturi. Odmah smo videli da tu treba dalje istraživati, jer bi to mogao da bude zanimljiv fenomen, značajan zbog tastova za genetički modifikovanu hranu, ispitivanje njene sigurnosti i uopšte za objašnjavanje kako dolazi do razvoja alergije na hranu – kaže za Danas Natalija Polović, asistent katedre za biohemiju Hemijskog fakulteta, idejni tvorac ovog istraživanja koje je deo njene magistarske teze.

MOGUĆNOSTI ZAPOŠLJAVANJA

Ratko Jankov, šef katedre za biohemiju Hemijskog fakulteta, za naš list kaže da nema nezaposlenih biohemičara.

– Prvi pravac zapošljavanja trebalo bi da budu istraživačke laboratorije. Diplome se priznaju u bilo kojem delu sveta bez ikakvih problema. Naših studenata ima mnogo na Institutu Torlak ili Inep. Druga mogućnost zapošljavanja je u biotehnologijama, odnosno u fabrikama gde se siri mleko i prave mlečni proizvodi. Treća mogućnost je u prosveti, zatim u kliničkim laboratorijama – kaže Jankov.

Otkriće do kojeg je došla grupa naučnika Beogradskog univerziteta nije došlo do ušiju šire srpske javnosti, već možda samo do one usko stručne, ali je zato tekst o ovom otkriću objavljen u stručnom časopisu Klinikl end eksperimental alerdži. Tekst je izazvao pažnju novinara uglednog engleskog časopisa

Za učešće u naučnoj trci potrebna je vrhunska oprema: Jedna od laboratorija hemijskog fakulteta

Ekonomist koji je u svom tekstu objasnio otkriće naučnika Beogradskog univerziteta. To je i povod za razgovor s koordinatorkom istraživanja Tanjom Ćirković Veličković, docentom na predmetu enzimologija na katedri za biohemiju Hemijskog fakulteta.
– Istraživanjem smo dali deo odgovora na pitanje kako neki proteini hrane mogu da prežive rigorozne uslove gastro-digestivnog sistema, odnosno želuca i srednjeg creva, i da dospeju do imunog sistema. Otkrili smo supstancu, polisaharid, koja postoji u voću čije prisustvo fizički sprečava razlaganje proteina i na taj način oni mogu da prežive. To je suština otkrića. To je značajno za nauku jer objašnjava alergije na voće, odnosno kako neki od proteina koji nisu u stanju da opstanu u nekim uslovima ni deset minuta ostanu nedegradirani sat vremena u želucu zdrave osobe – ukratko je objasnila Ćirković Veličković i dodala da nije u pitanju otkriće koje može da bude eksploatisano kao lek, već opis jednog naučnog fenomena. Ovaj projekat će biti nastavljen jer naši naučnici nastoje da dođu do novih dokaza i razmišljaju o primeni tog fenomena u imunoterapiji.
Prema njenim rečima ovo je samo jedan primer da se u našim uslovima može doći do velikih i važnih naučnih otkrića. Ono što je interesantno je da su svi saradnici iz zemlje i da je projekat u potpunosti finansiran iz domaćih izvora, odnosno finansiralo ga je Ministarstvo za nauku.
– Veliki problem za nas koji se bavimo naukom, odnosno onom u kojoj se koriste hemikalije, jeste što su istraživanja skupa i potrebna je vrhunska oprema da biste mogli da budete u trci. U ovom slučaju bili smo u maloj prednosti jer smo godinama u oblasti alergena hrane i u sklopu naše saradnje s institutom Torlak proizveli monopolska antitela koja smo iskoristili za projekat – kaže sagovornica Danasa. Ona navodi da je istraživanje urađeno na katedri za biohemiju Hemijskog fakulteta koja je napredovala i evoluirala u pravcu savremene biohemije. Materijal i oprema koju sada ima ova katedra doprineli su da se danas radi prava savremena biohemija koja osim proteinske podrazumeva i puno tehnika i punu primenu molekularne i ćelijske biologije.
Za zainteresovane srednjoškolce ona je objasnila da je biohemija nauka o životu i životnim procesima i da se na prvoj godini izučava hemija, biologija, a na višim godinama uči se nešto više o prirodnim proizvodima i hemiji prirodnih proizvoda, a to su šećer, lipidi, stiču se znanja o proteinima i nukleinskim kiselinama, a zatim se uvodi izučavanje metabolizma, humane fiziologije, molekularne biologije, genetike i biotehnologije.