Foto: EPA/ DEAN LEWINPrvu cigaretu srednjoškolci u Srbiji zapale u uzrastu između 13 i 15 godina, puše u proseku pola paklice dnevno, novac za cigarete uglavnom dobijaju od roditelja, pušenje ih asocira na relaksaciju i opuštanje, a mesečno na cigarete troše između dve i 10 hiljada dinara.
Ovo su glavni nalazi istraživanja stavova srednjoškolaca (15 – 19 godina) o pušenju koje je, povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima – 31. maja, rađeno za potrebe Fondacije „Hemofarm“ i sajta www.bezduvana.rs koji okuplja zajednicu onih koji žele da se odviknu od duvana.
„Istraživanje pokazuje da mladi ne prepoznaju pušenje kao bolest zavisnosti, da njihovi vršnjaci smatraju pušenje uobičajenim ponašanjem i da roditelji, uglavnom, prihvataju odluku svoje dece da puše, bez pokušaja uticanja na njih“, kaže dr Ljiljana Timotijević, pulmolog, direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti, komentarišući rezultate istraživanja.
Najveći podsticaj za posezanje za prvom cigaretom dolazi od vršnjaka ali, posredno, i od porodice u kojoj ima pušača. Većina navodi da su njihovi najbliži prijatelji pušači i da vršnjaci imaju presudan uticaj na njih. („Kad bi se izdvojio neko da ne puši, dve, tri osobe, prestala bih i ja“; „U društvu su svi pušači“). Mesta na kojima najčešće puše su škola („Više pušim radnim danima u školi jer svaki odmor iskoristim da zapalim“;“Više pušim u školi jer mogu da uzimam cigarete od drugih“) tokom izlazaka sa društvom. Roditelji, posebno ako su pušači, se vrlo brzo povlače i odustaju od suprotstavljanja odluci svoje dece da počnu da puše.
Prema rezultatima ovog istraživanja, mladi su vrlo dobro informisani o štetnim posledicama pušenja i kao takve su prepoznate: kašalj, glavobolja, smanjenje kondicije, žuti zubi, nokti i koža, ubrzavanje starenja, rak pluća, jezika, grla. Ipak, samo pušenje ne vide kao bolest zavisnosti i ističu da nemaju ni želju ni potrebu da ostave pušenje.
Kao glavnu poteškoću prilikom ostavljanja cigareta mladi navode okruženje (vršnjake i članove porodice) koje uglavnom čine pušači. Asocijacija na ostavljanje cigareta su im: tablete, flasteri, elektronske cigarete, savetovališta, knjige. Većina ispitanika, ipak, smatra da je mesec dana realan period za odvikavanje od duvana.
„S obzirom na utvrđen uticaj roditelja i vršnjaka na rasprostranjenost pušenja među mladima, treba podsticati roditelje da se aktiviraju u odvikavanju. Metode za ostavljanje duvana su brojne, a naša praksa pokazuje da sve bolje rezultate daje odvikavanje daje upotreba lekova na biljnoj bazi“, kaže dr Timotijević.
Broj pušača u Srbiji, pa tako ni pušača među mladima do 19 godina, nije precizno utvrđen jer mi nemamo registre za evidentiranje aktivnih pušača. Globalno istraživanje koje je pre tri godine sproveo Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ utvrdilo je da je od 10 učenika starijih razreda osnovne škole jedan – pušač.
Istraživanje „Stavovi srednjoškolaca o pušenju i cigaretama“ rađeno je u Beogradu, Novom Sadu i u Nišu, metodom fokus grupa u kojima su učestvovali srednjoškolci koji su pušači. Celokupno istraživanje, kao i korisne savete lekara i iskustva višegodišnjih apstinenata od pušenja, možete naći na sajtu www.bezduvana.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
