Raketom na orla

Raketno zrno upućeno prošlog petka na orla u grbu ambasade Sjedinjenih Država u Atini na meti je simbolično imalo „američki imperijalizam“. Probuđena levičarska gerila oglasila se u Grčkoj balističkim promašajem, pošto je uoči olimpijade 2004. u postojbini antičkih i modernih igara ućutkana, a dobar deo njenih glavnih boraca poslat na robiju. Ali, pogodak su obnovljene političke rasprave i kod mnogih možda i nesrazmerno osećanje nelagodnosti. Hoće li zemlja koja je – u istoriji – svetu podarila demokratiju koraknuti opet prema „bombaškoj pravdi“?
Dugačka lista akcija samozvanih gradskih osvetnika datira od decembra 1975. i prve akcije „17. novembra“: uključuje napade na strance i domaće građane, pre svih Amerikance, političare i bankare, poreznike, diplomate, biznismene, sudije, policajce i novinare, u ranoj fazi i na „krvnike iz sedmogodišnjeg režima pukovnika“. Istorija modernog terorizma u Grčkoj započeta je pre dvadeset pet godina, kada je „17. novembar“ ubio šefa stanice CIA u Atini Ričarda Velča.
Jedna od davnih žrtava bio je konzervativni poslanik Pavlos Bakojanis (54), muž današnje energične ministarke spoljnih poslova Dore Bakojani. Dvojica napadača ušla su septembra 1989. u Bakojanisovu kancelariju i ispalila pet smrtonosnih zrna.
Naravno, sada je reč o novoj generaciji, koju izvesno inspirišu radikalni pobunjenici iz sedamdesetih, stasali posle pada fašističke hunte. Ministar javnog reda Viron Polidoras umiruje javnost izjavom da „napori za obnovu terorizma neće uspeti“. Izvesno je da je u pravu. Ipak, ekssperti pomišljaju da vaskrsla militantna generacija, kako se predstavlja marksistička „Revolucionarna borba“, daje regrute za „proteste protiv globalizacije, svetskog siromaštva, Evropske unije i nepravednih ratova koje lansira američka administracija“, računa da pokupi među članovima više anarhističkih grupa, obično studentskih, koje povremeno bacaju eksploziv na banke i vladine ustanove.
Atinski kriminolog Angelos Ciknis smatra – govoreći na državnoj televiziji – da „terorizam zapravo nikada nije sasvim prestao da bude problem, iako je više godina bio uspavan“. Komentator uglednog dnevnika Katimerini zaključuje da je „raketa bila kako simboličan udarac na Vašington, tako i na grčke nacionalne interese“. Više analitičara ranijih godina, do predolimpijskog hirurškog zahvata, zameralo je visokoj politici na nespremnosti da „neman uhvati za gušu“, što je zemlji i te kako nanosilo ekonomsku i diplomatsku štetu, ne samo u odnosima s Amerikom.
„Spektakularne neuspehe islednika“ – svojevremeno je kvalifikovao poneko od najrečitijih lokalnih analitičara ove pojave. Takvi poznavaoci dugo su neefikasnost velikim delom pripisivali „nasleđenoj prirodi aparata grčkih bezbednosnih agencija još od vremena građanskog rata i opsednutosti komunistima umesto poterom za kriminalom“.
„Državi su bile potrebne dve duge decenije da prizna svoju odgovornost u ulaganju svih mogućih napora kako bi se zaštitili njeni građani“, konstatovala je još 1995. vrsni ekspert Meri Bosi, dodajući pri tom i optimističnije predviđanje kako „prvi put u novijoj istoriji sada nastaje čvrsta odlučnost da se reši naizgled nesavladiv problem, jednom i zauvek“. Potvrdio se sada već davni nagoveštaj.
Bez namere da preuveličava, za vikend raketu 2007. Katimerini kaže da racionalnoj politici treba da posluži kao dovoljan znak za uzbunu kako bi se preduhitrile „katastrofalne implikacije“.
Uvodničar atinske Vime nevoljno konstatuje: „Nažalost, terorizam je spreman da stavi mračni pečat na politički razvoj“.
Naizgled ne preterano ozbiljnu poruku, Grci shvataju kao veoma ozbiljnu lekciju. Kako nalazi profesor Hristodulos Jaluridis s Panteon univerziteta u Atini, „strepnja je što u petak raketa kineskog dizajna, po svemu, nije poletela iz grupe mladih levičarskih ideoloških zanesenjaka, već je delo profesionalaca, a oni se drže strategije“.