Istraživanje UNICEF u kojem se navodi da je siromaštvom pogođeno 400 000 dece u Srbiji, da imamo 150.000 neuhranjene dece, dok 46 odsto romske dece nema svakodnevni obrok, čiji su rezultati objavljeni nedavno, zasnovano je na drugačijim kriterijumima od onih koje država smatra važećim kada određuje donju liniju siromaštva.
Istraživanje UNICEF u kojem se navodi da je siromaštvom pogođeno 400 000 dece u Srbiji, da imamo 150.000 neuhranjene dece, dok 46 odsto romske dece nema svakodnevni obrok, čiji su rezultati objavljeni nedavno, zasnovano je na drugačijim kriterijumima od onih koje država smatra važećim kada određuje donju liniju siromaštva. Tako dolazi do neslaganja u podacima, jer prema kriterijumima kojima se vodi država u Srbiji je siromašno manje od 700 000 ljudi. Budući da je prema UNICEF samo siromašne dece ima 400 000, ukupan broj siromašnih morao bi biti znatno veći.
UNICEF istraživanje podrazumeva mnogo širi životni kontekst koji obuhvata i dostupnost kulturnih i obrazovnih sadržaja deci, putovanja i zapravo sve ono što čini sastavni deo razvoja dece u drugim razvijenim evropskim zemljama.
Prema rečima Jasmine Kijevčanin, iz tima Vladine kancelarije za implementaciju Strategije za borbu protiv siromaštva, linija siromaštva se izračunava na osnovu ukupnog agregata potrošnje (na osnovu ankete o potrošnji domaćinstva) i potrošačke korpe čiju kalorijsku vrednost određuje Svetska zdravstvena organizacija. Ona ističe da siromašno tročlano domaćinstvo troši ispod 15.000 dinara.
Posmatrano prema godinama starosti, najveći procenat siromašnih je među decom do 18 godina starosti (oko 12 odsto). Njihov rizik siromaštva bio je za gotovo trećinu veći od proseka populacije. Oni čine 23,7 odsto ukupnog stanovništva i skoro trećinu ukupnog broja siromašnih.
– Na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva linija siromaštva u 2006. bila je 6.221 dinar mesečno po potrošačkoj jedinici. Prošle godine, osam odsto stanovništva Srbije je klasifikovano kao siromašno, s obzirom na to što je njihova potrošnja po potrošačkoj jedinici u proseku bila niža od linije siromaštva. Najveći procenat siromašnih zabeležen je kod domaćinstava čiji je nosilac neaktivan (studenti, domaćice, itd). Njihov rizik siromaštva bio je dva puta veći od prosečnog (219,8 odsto), a njihovo učešće u ukupnoj strukturi siromašnih je bilo 12 odsto. Domaćinstva čiji je nosilac nezaposleno lice, imala su relativno visok rizik siromaštva (66,4 odsto iznad proseka), dok je njihovo učešće u ukupnoj strukturi siromašnih iznosilo 11.8 odsto – objašnjava naša sagovornica.
Ona napominje da su kategorija sa natprosečnim rizikom siromaštva stara lica (65 i više godina). Naime, deset odsto starih lica živelo je ispod linije siromaštva od 6.221 dinar, pa je njihov relativni rizik siromaštva bio za 13,4 odsto veći u odnosu na prosek populacije.
– Najveći rizik siromaštva imaju domaćinstva gde je nosilac domaćinstva s nezavršenom osnovnom školom. Zbog ovoga smo identifikovali nizak stepen obrazovanja kao jedan od osnovnih uzroka siromaštva, pored nezaposlenosti. Mera na kojoj radimo ovih dana jeste osnivanje Fonda za podršku obrazovanju siromašnih srednjoškolaca. Reč je o dodeli stipendija i radu sa mentorima, a projekat je podnet Kancelariji NIP za finansiranje u 2008. – kaže Kijevčanin.
Region sa najvećim udelom siromašnih je centralna Srbija – 10,7 odsto, zatim sledi Vojvodina u kojoj je 8,7 odsto građana siromašno dok je najniži procenat siromašnih u Beogradu – 4,3 odsto. Stanovništvo seoskih područja je dva i po puta siromašnije u odnosu na stanovništvo gradskih područja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
