Regrut Miki Maus

Borivoj Erdeljan Posle iranskog predsednika Ahmadinedžada, koji povremeno ponavlja da je „nepotrebno postojanje Izraela“, i Miki Maus se založio za ukidanje jevrejske države. Veseli i nestašni junak bioskopskog platna i ekrana, simpatični glodar obdaren ljudskim osobinama, našao se u sasvim novoj ulozi, mnogo decenija pošto ga je Volter Elias Dizni još 1928. uveo u „Parobrod Vili“, prvi zvučni crtani film, pozajmivši mu čak i sopstveni glas. Kultna ličnost, sa svojom prijateljicom Mini, deleći slavu sa Pajom Patkom, dospeo je naknadno u surovi bliskoistočni vrtlog. Dodeljena mu je uloga agitatora u nepomirljivo ratobornoj organizaciji Palestinaca..
U dečjem programu televizijske stanice Al Aksa, koja postoji i radi pod okriljem radikalnog Hamasa zakletog na uništenje Izraela, Miki Maus je regrutovan u nešto promenjenom izgledu. Kao čovek po imenu Farfur (Leptir) odeven u miša, nepogrešiva je kopija Diznijevog čeda. Podučava arapske mališane da su „muslimanske zemlje napale ubice“, propoveda dominaciju islama, „božjom pomoću siguran poraz Amerike i Izraela“ i, svakako, „pored Iraka, oslobađanje Jerusalima“. Leptir poručuje: „Vi i ja polažemo temelj za svet, koji će predvoditi islam“.
Kako su i Palestinci podeljeni na razumne i razorne – u palestinskoj vladi Fatah i Hamas dele vlast – nezavisni ministar informisanja Mustafa Barguti izjavio je da novi TV lik predstavlja „pogrešan pristup“ u nacionalnoj borbi protiv izraelske okupacije i zatražio je da se serija odmah povuče „na proveru“, kako bi se ispitale njene vrednosti. Direktor TV stanice Al Aksa Hazem al Šaravi tvrdi da šou „Sutrašnji pioniri“ ima obrazovne i zabavne vrednosti, deci „donosi znanje, osećanje humora i uči moralu“.
Ministar Barguti ipak nije propustio da okrivi strane medije kako poklanjaju preteranu pažnju jednom dečjem programu „dok Izrael svakodnevno nastavlja da čini zverstva prema Palestincima“.
Naravno da je Leptir uveliko izazvao pažnju manje dece, više političke publike, pre svega ljutite reakcije Izraela („zapaljivo i nečuveno vaspitanje“), ali i analitičara, više umerenih muslimana („Hamas Miki Mausa pretvara u monstruoznu figuru“), pa i porodice pokojnog Volta Diznija. Njegova ćerka Dijana Miler, u intervjuu listu Njujork dejli njus, osudila je upotrebu lika i dela Miki Mausa kao opasnu „indoktrinaciju dece i propoved da od malena budu zli“.
Filmska kompanija Dizni je manje uzbuđena. Njeni šefovi su posle „unutrašnje mobilizacije odlučili da beskrajna javna rasprava ne bi imala efekta – iako zgroženi – zato i neće tužiti Hamas“, koga ne mogu da prevaspitaju. Savete da potegnu sud poslovni Diznijevi naslednici previđaju i drže se filozofije svog osnivača. Davno je podučavao saradnike: „Nadam se da nikad nećemo izgubiti iz vida da je sve ipak počelo od jednog miša.“ Imao je na umu, izvesno, i ozbiljnije stvari od uloge Miki Mausa među decom.
Još 1935. Volt Dizni je od tadašnje Lige naroda primio specijalnu medalju „kao priznanje činjenice da ova crtana figura miša predstavlja univerzalni simbol dobrih namera“.
Volt Dizni je ovako predstavljao svoju „decu“, među njima i Miki Mausa: „Sve što smo ikad nameravali ili očekivali bilo je da će moj junak nastaviti da ljude svuda u svetu čini nasmejanim. Nismo ga opteretili socijalnim simbolima, niti je oslonac frustracije i gorke satire. Jednostavno je „mali čovek“ u liku miša određen da izmami osmeh.“
Džeruzalem post, dok se Miki Maus preobraća u Leptira, smatra da nije „prilika za smejanje“, kako upućuje amanet roditelja i upozorava na budnost pošto se zna da palestinske grupe „vojnim veštinama obučavaju decu od dvanaeste godine“. Inspiracije budućim bombašima, sada sada stižu i televizijskim kursom, zaključuje se.
Hamasovi aktivisti pokrenuli su Al Aksa satelitski kanal prošle godine. Na njegovim ekranima širom Bliskog istoka bradati mladi voditelji čitaju vesti, priloge obično prate snimci kako maskirani borci ispaljuju rakete u pravcu Izraela, uz prigodnu muziku, a kao i na svakoj TV stanici, tu su i crtani filmovi.
Što se pravog Mika Mausa tiče, davno mu je stekao slavu istinskog ratnog veterana i van bioskopskog platna. Najveću čast miš Volta Diznija je doživeo 1944 kad su se savezničke snage pripremale za iskrcavanje u Evropu i završni udarac Adolfu Hitleru.