Od 2006. godine kada je na snagu stupio Zakon o rehabilitaciji, Okružni sud u Vranju primio je 25 zahteva koje su podneli pojedinci za sebe lično, ili u svojstvu zainteresovanog lica, rekla je u razgovoru za Danas, portparolka vranjskog suda Vesna Stevanović.
– Najnoviji slučaj odnosi se na rešenje o rehabilitaciji Sevdailja Hisenija, profesora albanske književnosti iz Bujanovca. Tačno posle 13 godina, u 28 sudskih ročišta rehabilitovan je zbog optužbi da je u knjizi satiričnih pesama „Kad ti se sreća nasmeši“ izvrgao ruglu državu Srbiju – navodi sudija Marina Anđelković.
Zbog objavljivanja knjige satiričnih pesama, koju je vlasti zabranila, kako navodi sam Hiseni, on je postao žrtva „iz političkih i ideoloških razloga i time bio lišen prava na zapošljavanje“. Vlast je kao povod za progon iskoristila pesmu „Ne može se sa šajkačom u Evropu“, zbog čega je pred Opštinskim sudom u Bujanovcu protiv njega 1996. godine pokrenut postupak zbog navodnog krivičnog dela „izlaganja poruzi naroda i narodnosti Jugoslavije“ iz člana 100, stav 1, Kaznenog zakona Srbije. Postupak protiv Sevdailja Hisenija obustavljen je 12. februara 2001. godine zbog „apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja“.

Biće novih slučajeva

– Građani se svakodnevno javljaju raspitujući se o mogućnosti podnošenja zahteva za rehabilitaciju. Procedura je vrlo jednostavna. Za ovaj postupak dovoljno je podneti zahtev, uz određenu dokumentaciju ukoliko je podnosilac za sebe ili drugo lice poseduje. Posle toga sud sprovodi postupak i proveru činjenica i donosi rešenje. Tek očekujemo nove zahteve, a u skladu sa Zakonom o rehabilitaciji – rekla je za Danas sudija Vesna Stevanović.

– Makar i simbolično, ali sada mi je mnogo lakše. I tada i sada tvrdim da mi ni na kraj pameti nije bilo da u mojoj satiričnoj pesmi omalovažim bilo koga, a najmanje Srbe sa kojima živim u Bujanovcu. Uostalom, u istoj satiričnoj zbirci imao sam i sličan osvrt na keče, albanski nacionalni simbol. Bila su to teška vremena, za intelektualce posebno. Danas je nešto sasvim drugo. Demokratija se oseća kao neka vrsta blagodeti, a i kroz ovo rešenje pokazuju se promene i u samom pravosuđu – objasnio je za Danas Hiseni.
Okružni sud u Vranju doneo je i rešenja o rehabilitaciji aktuelnog narodnog poslanika Partije za demokratsko delovanje iz Preševa Rize Haljimija, koji je svojevremeno kao profesor fizike u Obrazovnom centru „25. maj“ u Preševu dobio otkaz kao „ideološki nepodobna ličnost za rad u školi“. Haljimiju je kao obrazloženje za otkaz stavljeno na teret i da je na kraju školske 1986/87. godine učestvovao u podeli poklon-knjige Ismaila Kadarea „General mrtve vojske“ najboljim đacima preševske škole. Kadareovu knjigu tadašnja aktuelna vlast okarakterisala je kao štivo koje sadrži „nacionalističke poruke i pogoduje nacionalističkim i separatističkim težnjama“. – Bila su to vremena nametanja jednoumne stvarnosti i zloupotrebe ljudi – kaže Haljimi, koji izražava zadovoljstvo rešenjem Okružnog suda u Vranju.
– Od 25 podnetih zahteva za rehabilitaciju, 15 predmeta je rešeno u Okružnom sudu u Vranju. U osam slučajeva doneta su rešenja o rehabilitaciji. Šest zahteva odbijeno je kao neosnovano, a jedan zahtev odbačen je kao neuredan – precizirala je Vesna Stevanović. Prema njenim rečima zakon posle donošenja rešenja ne dozvoljava pravo žalbe, osim u slučajevima kada se predlog odbije ili bude odbačen. U dva slučaja Vrhovni sud Srbije razmatrao je u žalbenom postupku rešenja o odbijanju predloga za rehabilitaciju i potvrdio odluke Okružnog suda u Vranju.
Sud je doneo i rešenja o rehabilitaciji pokojnog Petra Janićijevića, trgovca koji je 1948. godine oglašen krivim zbog toga što je kao privatni trgovac sakrio određenu količinu boja za farbanje jaja, a što je pronađeno prilikom pretresa njegove kuće. Tadašnjom presudom Janićijević je osuđen na trinaest meseci prinudnog rada i konfiskaciju privatne gvožđarske radnje, te doživotnu zabranu bavljenja trgovinom. Petar Janićijević je bio ugledni vranjski trgovac, učesnik oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine.
Georgi Stojev iz sela Vlasina Okruglica rehabilitovan je pošto je presudom iz 1948. godine osuđen na kaznu zatvora od pet godina, od kojih je četiri godine i tri meseca proveo na Golom otoku, zbog neslaganja s tadašnjom politikom vezanom za Rezoluciju Informbiroa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Još vesti iz ovog grada