Danas, solidna većina odraslih u većem delu regiona kaže da veruju u Boga, a većina se identifikuje sa religijom. Pravoslavno hrišćanstvo i rimokatolicizam su najčešća religiozna pripadnost, kao što su i bili pre više od sto godina, u poznim godinama ruske i austrougarske imperije.
U mnogim zemljama Srednje i Istočne Evrope, religija i nacionalni identitet usko su povezani. To važi i za bivše komunističke države, kao što su Ruska Federacija i Poljska, gde većina kaže da je biti pravoslavac ili katolik važno da bi neko bio „pravi“ Rus ili Poljak . Takođe, to je slučaj i u Grčkoj, gde je crkva imala važnu ulogu u uspešnoj borbi za nezavisnost Grčke od Osmanskog Carstva i gde danas tri četvrtine stanovništva (76%) tvrdi da je pravoslavlje važno da bi neko bio „pravi“ Grk .
Mnogi ljudi u regionu gledaju na religiju kao na element nacionalne pripadnosti, iako relativno malo pravoslavnih ili katoličkih odraslih osoba u Srednjoj i Istočnoj Evropi kažu da redovno posećuju crkvu. Na primer, prosečno samo 10% pravoslavnih hrišćana u regionu kaže da idu u crkvu jednom nedeljno.
U poređenju sa mnogim populacijama koje je Pju centar za istraživanje (Pew Research Center) prethodno istraživao – od Sjedinjenih Američkih Država, Latinske Amerike, subsaharske Afrike do Muslimana na Bliskom Istoku i Severne Afrike, Srednja i Istočna Evropa pokazuju relativno nizak nivo verske kulture.
Danas mnogi pravoslavni hrišćani, a ne samo ruski pravoslavci, izražavaju pro-ruske stavove. Većina vidi Rusiju kao važan balans protiv uticaja Zapada, a mnogi kažu da Rusi imaju posebnu obavezu da štite ne samo Ruse, već i pravoslavne hrišćane u drugim zemljama. U većinski katoličkim i verski izmešanim zemljama u regionu, mnogo je manje javne podrške za snažnu Rusiju kao protivtežu Zapadu i zaštitnika bilo etničkih Rusa ili pravoslavnih hrišćana izvan granica Rusije.
Tekst je preuzet sa sajta Demostata
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
