Tužba je podneta „radi poništenja“ Šabićevog rešenja iz marta ove godine kojim je Ministarstvu odbrane naložio da bez odlaganja dostavi Fondu za humanitarno (FHP) pravo informacije, odnosno kopije dokumenata iz kojih se može saznati kada je Goran Jeftović imenovan na mesto štapskog oficira Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu 1999. godine, do kada se nalazio na tom mestu i koji je imao čin.

U tužbi, u koju je Danas imao uvid, piše da je Ministarstvo odbrane dostavilo inicijativu republičkom javnom tužiocu (Zagorki Dolovac, prim. aut.) za podnošenje tužbe u upravnom sporu protiv navedenog rešenja poverenika. U inicijativi se navodi da je u „pobijenom rešenju“ poverenika naloženo da se FHP-u dostave podaci, koji se tiču profesionalnih vojnih lica i koja su sadržana u dokumentima personalne evidencije i vode se po službenoj dužnosti, zbog čega su isključivo dostupni Ministarstvu odbrane, Vojsci Srbije i sudskim organima.

„Stavljanjem na uvid takvih podataka drugima imalo bi posledice na odbrambene sposobnosti Vojske Srbije, ugrozila odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, kao i lična bezbednost oficira i podoficira. Davanje takvih podataka, smatra predlagač, u suprotnostima je interesima Republike Srbije, a interes zemlje je pretežniji od interesa drugog za dobijanje informacije. Takođe, smatra da je pobijenim rešenjem izvršena povreda odredaba Zakona o odbrani, Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Zakona o tajnosti podataka, Zakona o Vojsci Srbije, a posledica toga je da je nepravilno primenjen Zakon o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja“, ističe se u tužbi RJT protiv Šabića.

Kako se dalje navodi, republički javni tužilac nalazi da su povređene odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja na štetu javnog interesa zbog čega ovom tužbom pokreće upravni spor protiv rešenja poverenika Šabića od 14. marta 2016. upućenom Ministarstvu odbrane. Dodaje se da su razlozi zbog kojih je Ministarstvo odbrane odbilo da FHP-u dostavi tražene informacije, tiču „dužnosti koje je imenovani imao po ratnom rasporedu za vreme proglašenog ratnog stanja“, te da predstavljaju podatke, koji su prema zakonskim propisima zaštićeni kao tajni i dostupni samo određenim licima.

Takođe, ukazuje se da je odbijena žalba FHP-a protiv rešenja Ministarstva odbrane u odnosu na deo zahteva kojim je traženo dostavljanje informacije o tome da li je Goran Jeftović danas aktivni pripadnik VS, i ukoliko jeste, na kom je mestu raspoređen i sa kojim činom.

U tužbi protiv Šabića se dalje praktično objašnjavaju odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, te Zakona o tajnosti podataka, pa Zakona o odbrani, da bi se na kraju navelo da informacije o Goranu Jeftoviću ne predstavljaju informacije od javnog značaja, „jer se radi o profesionalnom vojnom licu, koji je u traženom periodu po ratnoj formaciji izvršavao svoje Ustavom i zakonom određene poslove i zadatke, a čijim odavanjem bi nastala šteta po interes Republike Srbije i Vojske Srbije ako bi se takvi podaci u konkretnom slučaju ustupili Fondu za humanitarno pravo kao ovlašćenom licu“, piše u tužbi.

Ističe se da se podaci o ratnom rasporedu čuvaju kao tajni i da tražilac informacija ne spada u krug lica kojima mogu da budu dostupni, pa se Upravnom sudu predlaže da donese presudu o uvažavanju ove tužbe protiv Šabića i poništi njegovo rešenje podneto Ministarstvu odbrane. Tužbu je potpisala zamenica Zagorke Dolovac, Snežana Marković.

Tajni podatak

„Prema članu 8. stava 1. Zakona o tajnosti podataka, kao tajni podatak može se odrediti od interesa za Republiku Srbiju, čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Takvi podaci shodno istom članu stav 2. tačka 1, odnose se naročito na nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti“, navodi se u tužbi RJT protiv Rodoljuba Šabića.

Plan odbrane

„Odredbom člana 81. do 102. Zakona o odbrani, propisano je da se Planom odbrane Republike Srbije utvrđuju zadaci svih subjekata odbrane u pogledu organizacije snaga, sredstava, mera i postupaka za rad državnih organa, kao i upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u ratnom i vanrednom stanju. Takođe, podaci o ratnoj formaciji i upotreba jedinica vojske sastavni su deo Plana odbrane, koji nosi stepen tajnosti „Državna tajna“ i sa kojim raspolaže samo rukovodilac Plana odbrane, zbog čega je fizičkim i pravnim licima kao korisnicima tajnih podataka za obavljanje poslova iz njihovog delokruga shodno odredbama Zakona o tajnosti podataka, pristup tajnim podacima dozvoljen samo na osnovu sertifikata koji izdaje nadležni organ, a sa kojim ne raspolaže predstavnik tražioca informacija – Fonda za humanitarno pravo“, piše u tužbi.