Da bih došao na tribinu Steve Todorčevića morao sam u Maramatičku gimnaziju, koja se nalazi u centru Beograda, u ulici poznatijoj kao Narodnog fronta, zapravo Kraljice Natalije. Prolazim pored restorana, barova, kafana, koje su istakle nazive, kao nargila bar i Verona. Nalaze se u prvom komšiluku gimnazijalaca i razmišljam, dok prolazim kroz kapiju, koliko čvrstine i discipline devojke i momci, koje zatičem ispred škole i u predvorju, moraju imati da bi ostali verni nauci za koju su se opredelili.

Uz pomoć momka koji dežura (u prsluku svelte oranž boje, tako da ga se ne može promašiti, dolazim do svečane sale u kojoj su se upravo domaćin, direktor gimnazije Srđan Ognjanović, profesor Radoš Bakić, za ovu priliku i moderator te gost Stevo Todorčević dogovarali kako će sve to sa tribinom ići.

Napolju, sa obližnjeg igrališta. čuje se kako neki momci jure za loptom i sve je puno uzvika “Dodaj! Stahi! Pucaj! Faul!”, a grupa slušalaca sprema se za predavanje.

Sam Stevo Todorčević zapravo je prava matematička zvezda u Parizu i Torontu, jer spada u retku vrstu onih koji se hvataju u koštac sa nekim od najvećih problema matematike danas. O tome svedoče i priznanje, recimo dva poslednja.

Tri institucije, Centar za istraživanje matematike (Centre de recherches Mathématiques), Fields institute I Pacifički institut za matematičku nauku su za 2012 godinu upravo Stevi Todorčeviću namenili najveću nagradu koju je moguće dobiti matematicarima koji imaju ili su imali afiliacije sa nakim Kanadskim ustanovima u oblastima matematickih nauka. Poznata svetska organizacija za simbolicku logiku (Association for Symbolic Logic) mu ove godine dodeljuje prestiznu Shoenfieldovu nagradu. Nije promaklo ni Srpskoj akademija nauka i umetnosti da uvidi o čemu se radi pa je postao njen dopisni clan u 1991. , a redovni član 2009. godine. Kako je Todorčević studije matematike okončao na Beogradskom univerzitetu te doktorirao 1979. godine reklo bi se da je krug zatvoren. Vratio se tamo gde je započeo naučnu karijeru. Taj po vratak je u njegovom slučaju samo simboličan jer je i dalje na putu između Evrope i Amarike, Pariza i Toronta, zapravo tamošnjim institute.

– Kako to danas izgleda, rad u Fransuskoj i Kanadi – pitam Stevu Todorčevića posle predavanja.

– Ne mogu se požaliti, nemam nikakvih striktnih obaveza prema predavanjima, na meni je da se bavim matematičkim problemima i teorijom. To je ono što sam uvek radio, od početka karijere pa evo do danas.

– Kako gledate na postupak Grigorija Griše Pelmanova, koji je jednostavno “zaboravio” milionske nagrade fondacija te novac namenjen osvajaču Fieldsove medalje?

– Smeje se i klima glavom te potvrđuje da smatra da je to vrsta nesebičnog postupka, u Teslinom stilu, koji ispred svega stavlja nauku i njene rezultate, a ne materijalna dobra.

Vidim da mu je neprijatno da o tome govori, jer za njega se zna da ima sličan pristup, pun odricanja. Otkriva nešto od toga.

– Da, ponekad sam ulazio u riskantne poduhvate kada bih se obavezivao da cu rešiti neke od matematičkih problema od kojih su svi digli ruke i smatrali ih previče teškim. Naravno, takva obavezivanja izazivaju pritisak, ali sam ponekad ipak nekako uspevao da rešim neke od takvih problema i to je ono što i dalje volim da radim.

On je iz Banatskog Novog Sela opstine grada Pančeva. Među podacima o njegovom poreklu pominje se i Ubovića Brdo iz opstine Mrkonjić Grad gde je rođen i gde je rastao do svoje sedme godine i drugog razreda osnovne škole. Nastavio je osnovnu školu u Banatskom Novom Selu, gimnaziju je završio u Pančevu, a studije i doktorat u Beogradu.

– Šta je u toj ravnici da je iz Banata, iz Idvora, vaš komšija, Mihajlo Pupin, a nije mnogo udaljen ni Milutin Milanković, iz Dalja…

– Ima nešto u dobrim školama i načinu životu, znam samo da nisam imao velikih problema sa angažmanima, poslom. Čim sam diplomirao i doktorirao dobio sam neke ponude. Privlačila me francuska tradicija sa odličnim naučnicima, od Poenkarea do danas.

– Tu je, koliko znam, vaša uloga značajna,u naučnom smislu usmerili ste više vrsnih svetskih matamatičara mlade garde…

– Dobro, to, ide kao deo posla i kada vidim da neko pokazuje interes i razumavanje nije mi teško da mu uputim neki savet. Ovde sam uočio neke mlade ljude koji su izuzetni.

– Da, da, imamo neke na trećoj i četvrtoj godini koji su izuzetni, poznaju već ono što se uči na fakultetu i to na sasvim zavidnom nivou. Opet imamo doličnu generaciju – dodaje profesor Bakić . Sa tim se slaže i director Srđan Ognajnović, izuzetan pedagog, koji se nada boljim uslovima za ostanak i napredak mladih.

Svi se slažu, a onda krenu priča o smeru kojim ide svetska nauka. Nekako se nametnula teza, više jedna slika, koji su uticaji matematike na razvoj nauke pa se tako čula i teza o tome kako je na razvoj podmornica uticala mehanika fluida, na rakete diferencijalni proračuni, a na kriptologiju ili nauku o šiframa diskretna matematika, uključujući internet… Pričalo se i o Maksu Planku, Vernaru fon Braunu, Milevi Marić, Albertu Ajnštajnu i tri “strašna” Nobelovca, koji su radili u vreme dok je Hitler svime upravljao u Nemačkoj. Bili su to Werner Heisenberg, Philipp Lenard i Johannes Stark. Dali su izuzetan doprinos svetskoj nauci i u najtežim okolnostima. Skromni ljudi poput Todorčevića, a zapravo “dramski heroji” kada to treba, čine da se granice svakog dana pomeraju i da ipak ima nade. I drugi su to shvatili pa kada se pojavi nešto stvarno teško, onda pozovu nekoga poput Todorčevića da prokrči put.

Stalna naučna borba

Držao je stalne ili vremenski ograničene pozicije na Berkliju, Prinstonu (engl. Institute for Advanced Study), Kolorado univerzitetu u Bolderu i Pariskom univerzitetu, gde i danas radi, na Torontskom universitety (University of Toronto) gde i sada drzi specijalnu katedru federalne vlade ‘Canada Research Chair’. Njegovi radovi su prepoznatljivi po upadljivoj originalnosti i tehničkoj briljantnosti, a neki glavni doprinosi su u proučavanju S- i L- prostora u topologiji, dokaz značajne klasifikacijske teoreme za tranzitivnih relacije na prvom neprebrojivom ordinalu., itd . Todorčević je dalje proučio u detalje kompaktne skupove Baire-ove klase 1 funkcija nastavljajući time rad Bourgaina, Fremlina, Talagranda i drugih . Zajedno sa P. Larson-om je završio rad na starom Katetovom problemu metrizacije kompaktnih prostora. U Todorčevićeve najsjajnija nedavna dostignuća ( neka od njih uradjena uz pomoc svojih saradnika) dolaze doprinosi u resavanima problema fon Nojmana i Maharama, teoriji nerazdvojivih Banahovih prostora, uključujući i rešenje starog problema Dejvisa i Džonsona, rešenje dugo nerešenog problema Lejvera, te njegov rad na razvoju teorije dualnosti koja povezuje Remzijevu (Ramsey) teoriju i topolosku dinamiku …stoji u opisu njegovog rada na stranicama SANU.