Rešavanje problema plagijata bez političkih pritisaka

Najveću zaslugu svakako imaju nastavnici i istraživači sa fakulteta i instituta u sastavu Univerziteta u Beogradu, kao i studenti doktorskih studija, koji su u 2015. godini publikovali 3.750 radova u časopisima koji se vrednuju, zatim svi oni koji su publikovali u prestižnim časopisima „Science“ i „Nature“, kao i profesor Stojan Radenović, koji je dospeo na listu najcitiranijih matematičara u svetu za period 2003-2013. Sve ovo zajedno doprinelo je odličnom plasmanu UB. Koliko je ovo veliki uspeh govori i to da smo se našli među 1,5 odsto najboljih od preko 20.000 univerziteta u svetu, u društvu samo 32 države čiji su univerziteti među prvih 300 – kaže za Danas prof. dr Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Da li je skok na Šangajskoj listi rezultat entuzijazma pojedinih profesora, s obzirom da znamo koliko država ulaže u nauku i visoko obrazovanje?

– Pored entuzijazma koji je uvek potreban za uspešan istraživački rad, istakao bih i dugogodišnje napore na univerzitetu u celini da se unapredi kvalitet kroz pooštravanje kriterijuma za izbor nastavnika, kao i uvođenje obaveznog publikovanja rezultata doktorskih disertacija. Takođe je i saradnja sa istaknutim međunarodnim institucijama, univerzitetima i naučnim centrima (kao što je na primer CERN), kroz različite vidove usavršavanja, zajedničke projekte i publikacije u istaknutim međunarodnim časopisima značajno doprinela da se tokom poslednje decenije broj štampanih radova poveća čak pet puta. Činjenica je da je resorno ministarstvo odigralo važnu ulogu tako što je finansiralo nacionalne projekte, materijalno podržalo učešće naših istraživača u međunarodnim projektima, obezbedilo pristup elektronskim bazama časopisa i stipendiralo brojne mlade istraživače. Uspeh čini još većim to što je postignut u okolnostima u kojima država za nauku izdvaja svega oko 0,3 odsto BDP-a, što je dvostruko manje od 0,6 odsto zacrtanih u Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a upadljivo manje od zacrtanih tri odsto u EU do 2020. Kada se sve ovo ima u vidu, jasno je da su sredstva koja UB dobija od države iskorišćena na najracionalniji i najbolji način.

Od kada je pre dve godine otvorena afera plagijata mnogo je kritika izrečeno na račun akademske zajednice, pa i Univerziteta u Beogradu koji je tek pred letnju pauzu usvojio pravilnike koji regulišu proceduru utvrđivanja različitih oblika neakademskog ponašanja. Da li je to oklevanje posledica političkih pritisaka na rukovodstvo BU ili unutar same akademske zajednice ne postoji saglasnost da se ovaj problem reši?

– Prvo bih rekao da različite „afere“ postoje u svim segmentima društva, kao i da neakademsko ponašanje i plagijati postoje u celom svetu, nekad sa manjim nekad sa većim posledicama. Jedan od najdrastričnijih primera je fabrikovan rad u veoma uglednom časopisu o štetnosti vakcina, koji je uzburkao čitavu svetsku pa i našu javnost, a za koji je pokazano da se zasniva na falsifikovanim podacima. U savremenom veoma dinamičnom svetu, u kojem se svakodnevno objavljuje ogroman broj novih publikacija, problem plagijarizma je postao veoma značajan. U takvim oblicima neakademskog ponašanja, najveću odgovornost svakako snose pojedinci koji mu pribegavaju, ali i eksperti iz odgovarajućih oblasti koji su mentori različitih istraživanja. Ne može se zaobići ni odgovornost članova komisija koji procenjuju rezultate nečijeg naučnog rada. Tokom prethodnog perioda najveće nedoumice na UB bilo su oko toga kako da se definiše što bolji i precizniji formalni okvir za rešavanje ovako složenog problema, pa je dosta vremena i truda utrošeno na formulisanje odgovarajućih pravilnika. Osnovna intencija je bila da se uredi sistem sa jasnim procedurama i mehanizmima koji će imati pre svega preventivno delovanje. Oko neophodnosti rešavanja problema plagijarizma na UB nije bilo nikakvih nesaglasnosti, niti bilo kakvih spoljnih političkih pritisaka.

Sada imamo definisanu proceduru. Šta će Univerzitet uraditi što se tiče započetih postupaka utvrđivanja neakademskog ponašanja?

– Pošto je sada ova oblast formalno uređena, prelaznim i završnim odredbama Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja predviđeno je da se postupci započeti pre stupanja na snagu Etičkog kodeksa i pratećih pravilnika okončaju u skladu sa ovim aktima, što praktično znači da će biti vraćeni na razmatranje odgovarajućim etičkim i stručnim komisijama a potom, ako neko od učesnika u postupku uloži žalbu, prosleđeni univerzitetskom Odboru za profesionalnu etiku.

Da li je rešenje da dva člana komisije koja će procenjivati da li je neki naučni rad plagijat neka vrsta ustupka koji ste morali da napravite, s obzirom da ste odustali od prvobitne ideje da u celu priču budu uključeni i Senat i veća naučnih oblasti?

– U nedostatku procedure, pre donošenja novih pravilnika, predložili smo da utvrđivanje neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova ima identičnu proceduru kao kod odobravanja teme i referata o završenoj doktorskoj disertaciji, gde su uključena pre svega veća naučnih oblasti i u krajnjoj instanci Senat. Međutim, usvojena rešenja su u skladu sa činjenicom da pored kandidata, najveću odgovornost za svaku doktorsku disertaciju ima pre svega mentor, koji je na neki način i koautor ovog dela i najstručnija osoba za datu naučnu oblast. Tako će, sada, za opravdane pritužbe etički komiteti na fakultetima uputiti zahtev nastavno-naučnom veću da imenuje stručnu komisiju od najmanje tri člana, od kojih je najmanje jedan zaposlen na drugoj visokoškolskoj ustanovi i koga imenuje veće grupacije. Jasno je da mentor i članovi komisija koji su prethodno napisali pozitivnu recenziju rada ne mogu biti članovi komisije. Na taj način obezbeđena je s jedne strane stručnost, a s druge veća objektivnost u proceni neakademskog ponašanja.

Kako smo došli do toga da se broj studenata doktorskih studija (ne samo na BU) poslednjih godina naglo povećao? Kome je to u interesu?

– Primenom Bolonjskog procesa i uvođenjem doktorskih studija kao trećeg ciklusa akademskih studija, znatno se povećao broj doktoranada ne samo na Univerzitetu u Beogradu. Međutim, ovo nije specifičnost naše zemlje, jer tokom poslednjih decenija broj odbranjenih doktorskih disertacija beleži primetan rast u svetu. Tako je taj broj u Evropi od 2004. do danas uvećan za najmanje 50 odsto. Razlog za ovo povećanje leži pre svega u težnji da se, u svetlu potrebe za uvećanjem broj naučnika i istraživača kako bi se društveni razvoj zasnovao na znanju i stvorila privreda koja je konkurentna u globalnom kontekstu, podigne stepen obrazovanosti. Povećanje broja doktoranada samo po sebi nije negativno – upravo je veći broj doktoranada svojim radovima doprineo poboljšanju položaja UB na Šangajskoj listi – ali bih naglasio da je od ključnog značaja uspostavljanje visokih kriterijuma za izradu i ocenu doktorske disertacije. Pozitivan primer za to su doktorske studije na Medicinskom fakultetu koje su, zahvaljujući tome što su ispunile tražene visoke standarde, dobile i međunarodnu akreditaciju Orpheusa (Evropske organizacije za doktorsku edukaciju u oblasti biomedicinskih nauka).

Premijer Vučić je u ekspozeu rekao da je potrebno drastično pooštriti kriterijume za izbore u zvanja. BU je usvojio novi pravilnik pre dva meseca. Šta su novine i u kojim segmentima su podignute lestvice?

– Kao što sam već napomenuo, tokom poslednjih 15 godina na fakultetima i na Univerzitetu kontinuirano se dorađuju i pooštravaju pravilnici za izbore u zvanja. Poslednji pravilnik usklađen je sa minimalnim kriterijumima koje je doneo Nacionalni savet za visoko obrazovanje, ali su pojedini fakulteti, s obzirom na specifičnosti naučnih oblasti koje pokrivaju, uslove za izbor u zvanje u nekim segmentima dopunili, što je sasvim razumljivo jer isti kriterijumi ne mogu da se primene na sve oblasti.

Da li Univerzitet ima podatke o broju „starih“ studenata i kakav je Vaš stav da li im ponovo treba produžavati rok za diplomiranje?

– S obzirom da se evidencija studenata po isteku apsolventskog staža vodila na drugačiji način pre 2005. godine, nemamo precizne podatke o ukupnom broju „starih“ studenata, jer ne znamo koliko ih je odustalo od studiranja. Okviran broj studenata koji povremeno prijavljuje ispite na svim fakultetima UB je oko 15.000. Na UB smatramo da nije dobro niti korisno produžavati rok za završetak studija „po starom“. Naše je mišljenje da je potrebno da se nađe mogućnost da se „stari“ studenti, koji su zaista u stanju da završe svoje započeto obrazovanje na fakultetima, efikasno uključe u novi sistem studiranja u skladu sa sada važećem zakonom.

Konkurs za nauku

Očekuje se raspisivanje konkursa za nauku. U prethodnom periodu smo videli vrlo suprotstavljene stavove ljudi sa fakulteta i iz instituta. Da li zaista postoji sukob dve strane?

– U ovom trenutku je najvažnije da se što pre oformi Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj, kako bi se formalno omogućilo raspisivanje konkursa za novi projektni ciklus. Imajući u vidu skromno finansiranje nauke u proteklom period, neophodno je da se preispita način redovnog finansiranja naučnoistraživačkih organizacija, kako fakulteta tako i instituta, radi obezbeđivanja minimalnih uslova za odvijanje naučnoistraživačkog procesa. Ne smatram da su fakulteti i instituti suprotstavljene strane u tom procesu, već komplementarni partneri.

Strani studenti‘]

U programu rada prilikom izbora za rektora kao jedan od ciljeva ste istakli povećanje broja stranih studenata na BU. I to je pomenuo premijer u ekspozeu. Međutim, još niste uspeli da rešite probleme oko viza i smeštaja tih studenata. Zašto sve to ide sporo?

– Što se tiče povećanja broja stranih studenata na univerzitetima u Srbiji, neophodno je da se uvedu studentske vize i obezbedi ponuda odgovarajućeg smeštaja. Takođe treba preispitati kvote za pojedine studijske programe za koje vlada najveće interesovanje. Ove uslove možemo da obezbedimo samo zajedno sa resornim ministarstvima.

Novi zakon‘]

Koje probleme treba da reši novi Zakon o visokom obrazovanju?

– Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je oformilo radne grupe u kojima su zastupljeni predstavnici akademske zajednice i koje su tokom druge polovine prošle i početkom ove godine intenzivno radile na formulisanju predloga novog Zakona o visokom obrazovanju. Razmatrana su pitanja organizacije visokoškolskih ustanova, ljudskih resursa, akreditacije i finansiranja i donet čitav niz predloga za njihovo unapređenje. Nadam se da će oni biti uzeti u razmatranje prilikom izrade konačne verzije novog Zakona.

Tekst objavljen u okviru dodatka Danas Škola.