Foto: Fonet/Dragan Antonić

Samo dva dana kasnije zatiče nas vest o porodičnoj tragediji na Karaburmi, gde je muž ubio svoju ženu a potom i sebe. Prvi slučaj, međutim, nadovezuje se na poduži niz onih u kojima je nasilje već bilo prijavljivano institucijama, pa se postavlja pitanje da li se ovde postupalo prema zakonu i da li se radi o disciplinskom prekršaju nadležnih organa.

Naime, mlada žena (22 godine), prema pisanju medija, pre nekoliko meseci je sa decom napustila bračnu zajednicu i vratila kod svojih roditelja, a o svakodnevnom potonjem proganjanju i pretnjama smrću kojima je bila izložena svedočili su i članovi njene porodice.

Ubijena žena se obraćala policiji, a 17. maja je protiv bivšeg supruga podnela i krivičnu prijavu za nasilje u porodici. Tužilaštvo je od policije dan posle zatražilo izveštaj, ali je on stigao nakon 27 dana (13. juna) i to, kako su naveli u negotinskom tužilaštvu, nepotpun, sa podacima koje je trebalo dodatno proveriti.

U izveštavanju o ovom ubistvu, mediji su preneli policijsko saopštenje, u kome se ističe i to da je policija „brzom i efikasnom akcijom za samo nekoliko sati rešila teško ubistvo“.

Mreža Žene protiv nasilja razočarano se pita zašto su pozivi ove žene za pomoć ostali bez odgovora i, između ostalog, kada će zaposleni u institucijama početi da snose odgovornost za (ne)činjenje.

Međutim, postavlja se pitanje koji organ je ovde zakazao i da li će biti pokrenut postupak kontrole radi utvrđivanja odgovornosti.

Ako se žrtva nekoliko puta obraćala policiji, da bi u maju ove godine zvanično podnela i krivičnu prijavu protiv nasilnika, dakle dve nedelje pre nego što je novi zakon stupio na snagu, policija je, prema mišljenju advokatice Nine Nicović, u konsultacijama sa zamenikom javnog tužilaštva mogla da uradi nekoliko stvari prema tada postojećem zakonodavstvu.

– Bitno je napomenuti da policija telefonom odmah kontaktira nadležno javno tužilaštvo i izlaže svoju procenu situacije, ali ne može ništa da uradi bez odobrenja tužilaštva – kaže Nicović. Ona objašnjava da policija odmah procenjuje koliko je žrtva fizički i psihički ugrožena, a onda u skladu s tim ima pravo da u konsultaciji i po odobrenju zamenika javnog tužilaštva odredi policijsko zadržavanje nasilniku i predloži nadležnom tužilaštvu određivanje pritvora.

– Podatak da je policijski izveštaj došao kasnije ne znači puno u smislu čiji je propust bio u tom slučaju, imajući u vidu da je za sastavljanje izveštaja potrebna koordinacija sa drugim institucijama kao što su centar za socijalni rad. Najbrže delovanje u sprečavanju slučajeva nasilja u porodici se upravo postiže u toj usmenoj, telefonskoj konsultaciji policije i zamenika javnog tužioca po prijavi žrtve – kaže Nicović.

Ona smatra da policija ima dovoljno iskustva da proceni situaciju i da je „utoliko gore ako je nasilnik u konkretnom slučaju već bio osuđivan za krivična dela sa elementima nasilja a nije se adekvatno reagovalo“.

Za procenu propusta u radu, objašnjava Nicović, za policiju je nadležan Sektor unutrašnje kontrole MUP-a, a za zamenike javnog tužioca Državno veće tužilaštva.

MUP Srbije i Državno veće tužilaštva pitali smo da li u ovom slučaju postoji prekršaj, odnosno da li će sprovesti kontrolu, ali odgovor nismo dobili do zaključenja ovog izdanja Danasa.

I Ministarstvo pravde, koje je kreator Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, navodi da se disciplinski postupak pokreće u okviru organa koji je napravio propust. Na naše pitanje šta se dešava ako taj organ ipak ništa ne preduzme, u Ministarstvu kažu da „moraju“ ako postoji inicijativa.

Koordinaciono telo će pratiti primenu zakona

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, koje nema neposredne nadležnosti za primenu Zakona o spečavanju nasilja u porodici, zaduženo je za razmatranje svih pitanja i koordinaciju rada organa državne uprave u pogledu rodne ravnopravnošću. „Radi unapređenja stanja u ovoj oblasti, u našoj nadležnosti je da iniciramo donošenje i pratimo sprovođenje strateških dokumenata i pratećih akcionih planova; da pratimo primenu relevantnih zakona; da dajemo predloge, mišljenja i stručna objašnjenja od značaja za rodnu ravnopravnost“, ističu u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.