S druge strane, postoje nedodirljive institucije, kao što su religijske zajednice (SPC) ili institucije od nacionalnog interesa (Matica srpska ili SANU), čiji se rad ili jezik ili aktivnosti ne problematizuju – kaže za Danas profesorka emerita Svenka Savić u odgovoru na pitanje da li možemo govoriti o diskriminatornom tekstu odrednica u enciklopedijama, kao jednom od oblika naučnog teksta.

Šta vam je sporno kod takvog pisanja?

– U doktorskoj tezi istoričar Uglješa Belić upravo dekonstruiše enciklopedijski tekst u Srbiji. On analizira te tekstove već duži vremenski period i zaključuje da ovaj tip teksta ima strukturno utisnutu diskriminaciju. Naravno, zaključuje da je manje odrednica o ženama nego o muškarcima, da su odrednice za muškarce duže, da je literatura navođena uz odrednicu bogatija za njih, što je očekivano ako znamo da se žene probijaju značajnije u profesijama od druge polovine 20. veka do danas.

Osim slabe zastupljenosti, na koji način se opisuju žene u enciklopedijama?

– Žena se u enciklopedijama određuje u odnosu na muškarca (supruga, brata, sina), uz obavezno navođenje bračnog statusa (udovica, razvedena, u prvom ili drugom ili trećem braku sa nekim) i to je jedna konstantna osobina teksta KOJA SE MORA PROMENITI. U Srpskoj enciklopediji Jovanka Broz konačno dobija odrednicu, ali ona počinje: „Broz, Jovanka, supruga Josipa Broza Tita“. To joj je profesija! Pa ne dobija se odrednica zato što je neko nečija supruga! A onda, na kraju odrednice piše da ima čin rezervnog majora JNA i nositeljka je Partizanske spomenice i više jugoslovenskih i stranih odlikovanja. Naravno, nema fotografije.

Slično je i sa Olgom Bruči, najpoznatijom operskom pevačicom u Operi Srpskog narodnog pozorišta u prve dve decenije njenog postojanja. Ili, za poznatu spisateljicu iz 18. veka Eustahiju Arsić piše da je živela u Aradu „gde je uz (trećeg) muža Savu postala dobrotvorka“. Ako hoćete da interpretirate ovu rečenicu, nameće se da je ona svoje muževe ‘sređivala’ i onda postala dobrotvorka. Naravno, nema njene fotografije.

Da li su to utvrđena pravila pisanja odrednica?

– Sve su to autorski tekstovi, što znači da institucije koje izdaju enciklopedije, a one su uvek od nacionalnog interesa, imaju pravila za pisanje odrednice, ali nemaju pravila za prikazivanje žena u dobrom svetlu, naprotiv. S druge strane, postoje dokumenti koji nas obavezuju da ne pišemo rodno disrkriminatornim jezikom. Zato je potrebno da radimo sa autorima odrednica, sa lektorima, prevodiocima i svima drugima koji doprinose standardizaciji srpskog jezika kao nedisrkiminatornog.

Tvrdite da su odrednice u enciklopedijskom tekstu ideologizirane. Šta pod tim podrazumevate?

– Da će se u odrednici pojaviti ono što uredništvo želi, a ne šta je stvarnost doprinosa žena. Na primer, u Leksikon jugoslovenske muzike imaju zajedničku odrednicu Bruči, a onda unutar nje o Rudolfu, kompozitoru, i Olgi, upravo tim redosledom (mada je slovo O pre slova R u abecedi). To znači da ova prvakinja Opere ne zaslužuje svoju odrednicu nego je deo njegovog uspeha, što ne odgovara stvarnosti. Ili, Jovanka Broz nije dobila odrednicu sve do Srpske enciklopedije u 2011. Naravno da je ideološka odluka i to koga nema u enciklopedijama. Ni u jednoj nema podataka o protestantskim sveštenicama koje su na prostoru Vojvodine očuvale ove zajednice tokom poslednjih 60 godina, na primer Paula Mojzes. Ideologizacija je i šta će se od literature navesti uz tekst, kako bi se pokazalo koliko je o ženi pisano, a naročito da li ima fotografije uz tekst kojom se čuva lik osobe. Za žene najčešće izostaju i fotografija i spisak literature.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Nepravedno zapostavljena umetnica

Olga Bruči (1923-2008), prvakinja Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, ostvarila je na sceni te matične kuće ukupno 31 ulogu tokom 25 godina rada. Umetnica izuzetnog pevačkog dara i scenske sposobnosti nepravedno je zapostavljena u izgradnji nasleđa za budućnost novosadske kulturne sredine. Jedan od zaključaka Svenke Savić, koja je analizirala odrednice o Olgi Bruči u enciklopedijama, jeste da se umetnica redovno određuje kao supruga Rudolfa Bručija, za kojeg pak izostaje podatak o tome čiji je on suprug.