Foto: Foto: Fonet/Aleksandar Levajković

Koliko joj je težak bio uspon, toliko je Esma Redžepova (1943-2016) s lakoćom otpevala nekoliko svojih pesama na Mikser festivalu u Beogradu. Bio je početak juna prošle godine. To je bio njen poslednji javni nastup.

– Za mene je ceo svet roze. Iako imam mnogo godina, duboko u srcu sam i dalje dete, rekla je Esma Redžepova, koja je osim uspešne muzičke karijere bila i humanitarka i odgajila je 47-ro dece kao hraniteljka.

Esmina životna priča je najblaže rečeno filmska. Rođena je 1943. godine u Skoplju. Odrastala je u multikonfesionalnoj sredini – njen deda je bio Rom katoličke veroispovesti, njena baka iračka Jevrejka, a Esmina majka – romska muslimanka, kojoj je turski bio maternji jezik. Majka joj je bila krojačica, a otac portir, cirkuski snagator i ulični čistač cipela, koji je znao da peva i da svira bubnjeve.

Kako je pričala Esma, zarađuje od svoje sedme godine, raznoseći mleko, čisteći stepenice, kuće.

– U jedanaestoj su me optužili pred sudom da sam ukrala beli doktorski mantil u porodici u kojoj sam radila. U školi niko nije hteo da sedi sa mnom i da bude moj par. Nikad to nisam razumela i neću. U trinaestoj sam odbila da se udam i rekla sam roditeljima da ću se obesiti na glavnom trgu ako me daju za nekog – ispričala je Esma.

Kada se požalila da joj se u školi rugaju da je crna Ciganka, tetka joj je objasnila da Cigani dolaze iz jedne zemlje gde ima mnogo sunca i da su tamo pocrneli, te da više nema razloga da se oko toga sekira. Braća i sestre su joj se smejali što bi se uživela u igru i pevanje, ali je ona rekla da će „jednoga dana biti najveća pevačica koja postoji“.

Prvi javni nastup imala je sa 11 godina na Radio Skoplju, kao učesnica takmičenja školskih talenata. Osvojila je prvo mesto sa pesmom „A bre babi“, tradicionalnom pesmom makedonskih Roma. NJenim pevanjem je bio fasciniran šef muzičkog ansambla, Stevo Teodosijevski (kasnije njen suprug). Pošto nije bio u potpunosti zadovoljan njenim pevanjem, predložio joj je da upiše Muzičku akademiju u Beogradu, gde je Esma ostala dve godine. Od tada niže uspehe. Već 1961. godine odlaze u Zagreb i za Jugoton snimaju singl ploču sa dve pesme – „A bre babi“ i „Čaje šukarije“, koju je napisala Esma i koja ubrzo postaje veliki hit. Krajem šezdesetih osnivaju muzičku školu, gde su uglavnom obučavana siromašna romska deca. U međuvremenu, putuje po svetu, organizuje brojne humanitarne koncerte, a nastupa u Karnegi holu, Kenedi centru, Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, Operi u Oslu.

O sebi je govorila da nije bila zaljubljive prirode i da je bila „divljakuša“, koju je samo pevanje zanimalo. Govorila je i da su Romi „nacija koja ne trpi granice i koja živi u celom svetu“, nacija koja nikada nije ratovala i nikoga nije okupirala.

– Kad bih bila neki faktor, ja bih zaustavila sve ratove na svetu – pričala je Esma. Za Nobelovu nagradu je bila nominovana dva puta, a dobitnica je i Unicefove nagrade za humanitarni rad. Proglašena je kraljicom romske muzike 1976. u indijskom gradu Gandinagaru. Snimila je više od 20 albuma.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.