Foto: Miroslav Dragojević

Rođena je 9. oktobra 1936. u Beogradu. Otac Jovan završio je klavir i pravo u Beču, gde je i upoznao Jeleninu majku Austrijanku Hermionu. Jelena je bila jedno od sedmoro dece u bogatoj porodici Genčića. Njen deda Lazar bio je prvi hirurg u Srbiji, a njegov brat ministar unutrašnjih poslova u Vladi Nikole Pašića.

Istoriju umetnosti je završila kako je jednom rekla „iz inata“, ali je uz sport najviše volela rad na televiziji, na kojoj je provela 45 godina. Ceo radni vek bila je deo naučno-obrazovne redakcije Radio-televizije Beograd, a 20 godina bila je i rediteljka na RTS, sve do bombardovanja.

Odrastala je igrajući fudbal sa braćom i dečacima iz kraja gde su je i primetili. Postala je rukometni golman, kasnije i kapiten ženske rukometne selekcije. Sportom se, kako je rekla u jednom intervjuu za Danas, bavila celog života iz hobija, a osim velikog uspeha u tenisu, pedesetih i šezdesetih godina je nizala i velike uspehe kao golman rukometne reprezentacije, sa kojom je 1957. godine na Svetskom prvenstvu osvojila bronzanu medalju. Bila je 15 godina savezna selektorka ženske teniske reprezentacije, a poslednje decenije života provela je radeći sa mladim talentima.

– Više od pola veka sam tenisu, proputovala sam pola sveta, i kao savezni kapiten imam velika iskustva. Moj životni stav je bio da ja to svoje iskustvo prenesem na mlade – govorila je.

Osim po velikim uspesima u rukometu i tenisu, Jelena Genčić će ostati upamćena i po svom osećaju da prepozna talenat. Tako je bilo sa Monikom Seleš. Tako je bilo i sa Novakom Đokovićem. Kada smo u SC Banjica razgovarali sa njom decembra 2002, Đoković je imao 15 godina.

– Retki su oni koji imaju potencijal da budu šampioni, ja sam samo za Moniku Seleš i sad za Novaka Đokovića mogla da kažem da će biti u vrhu. Treba da imate nešto u sebi, to se oseti, ruku u vatru bih mogla da stavim za Novaka da će da uspe – rekla nam je tada proročki.

U junu 2011, mesec dana pred početak turnira na Vimbldonu, u još jednom razgovoru za Danas u kom smo evocirali uspomene na ceo njen život i posebno na rad sa Novakom, Jelena Genčić je još jednom bila „vidovita“.

– Dok je bio mali zajedno smo sanjali kako podiže pehar na Vimbldonu, jer je to Meka tenisa. I zato mi je najveća želja da ga vidim sa tim peharom. Verujem da će to učiniti ove godine – rekla je za kraj Genčićeva. Tri nedelje kasnije Đoković je podigao svoj prvi vimbldonski trofej. Umrla je dve godine nakon toga, jula 2013. u 77. godini.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.