Foto: Fonet/MUP

Na primer, kako za Danas navodi Aurelija Đan, istraživačica u oblasti roda i bezbednosti i saradnica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, žene koje su preživele nasilje u porodici ili lezbejke radije će se obratiti policajki nego policajcu.

– Veće prisustvo žena znači i veće poverenje u policiju, jer se time šalje poruka da je policija otvorena i da to nije samo „muški“ posao – kaže Aurelija Đan. Međutim, iako je poslednjih godina učinjen značajan napredak kada je u pitanju zastupljenost žena, taj broj, smatra naša sagovornica, još uvek nije dovoljan. U Ministarstvu unutrašnjih poslova žene trenutno čine oko četvrtinu svih zaposlenih, dok je u okviru uniformisanog sastava samo 10 posto žena.

– Srbija je po zastupljenosti žena na policijskim poslovima na dnu liste članica EU i kandidata. One su najzastupljenije u delovima MUP-a u kojima se ne primenjuju policijska ovlašćenja, tzv. sektorima, kao i na poslovima podrške u operativnim jedinicama – navodi Đan.

Takođe, od ukupno 27 načelnika policijske uprave, samo je jedna žena, i to kao vršiteljka dužnosti. Glavni razlozi zbog kojih se neke žene ne zadržavaju na zahtevnijim policijskim poslovima ili na nekim radnim mestima jesu, prema rečima naše sagovornice, kulturološke barijere, kao i teškoće usklađivanja profesionalnog i porodičnog života i izloženost seksualnom uznemiravanju.

– Kulturološke barijere ogledaju se u predrasudama o tome koje poslove mogu ili ne mogu da obavljaju žene i muškarci, tj. u neformalnoj podeli poslova. Nije retko da žene koje imaju status uniformisane policijske službenice ili ovlašćenog službenog lica ne primenjuju svoja ovlašćenja i da češće od muškaraca rade poslove u kancelariji sa kojih se teže napreduje, odnosno da ih premeštaju kao ispomoć na obavljanju upravnih poslova – objašnjava Đan.

S druge strane, porodica može da predstavlja veliko ograničenje u obavljanju policijskog posla. Žene se premeštaju na pozicije koje su ,,lakše prirode“ jer se smatra da će se tako lakše izboriti sa privatnim obavezama, koje nikako da delom preuzme muškarac.

Na pitanje Danasa koliko su muškarci u policiji spremni da prihvate žene kao ravnopravne koleginice, Đan odgovara da se još uvek smatra da su žene „slabiji pol“, te da nisu u stanju da se fizički izbore sa zahtevima policijskog posla.

– Trenutno u policiji muškarci uglavnom obavljaju dužnosti koje su u vezi sa visokim nivoom fizičke i psihičke izdržljivosti, kao i sa primenom sredstava prinude i radom u specijalnim jedinicama – kaže Đan. Na osnovu rezultata istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, dodaje ona, među muškarcima preovladava stav da žene nisu dovoljno čvrste da budu model i autoritet muškarcima u organizacionim jedinicama, koje često primenjuju sredstva prinude.

– Policijski posao se i dalje doživljava kao posao koji je dominantno vezan za upotrebu fizičke snage i sredstava prinude, te se u uniformisanom sastavu očekuje gotovo vojnički način komandovanja – ističe naša sagovornica

Neophodna udruženja žena u policiji

Trenutno u MUP-u postoji inicijativa za formiranje Mreže policijskih službenica, što je veoma dobar korak da se uklone prepreke koje stoje na putu ženama u policiji.

„Udruženja žena u policiji su važna ne samo radi unapređenja sopstvenog položaja u dominantno muškom okruženju, već i radi unapređenja usluga koje policija pruža, npr. uključivanje žena u prevenciju bezbednosnih problema na lokalu, borba protiv radikalizacije…“, kaže Aurelija Đan.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.