Foto: Fonet/Nenad Đorđević

Mislimo da treba biti oprezan prilikom uvođenja obaveze za poslodavce i organe javne vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica da određuju i sprovode posebne mere za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, tim pre što u ovom trenutku nije poznato da li će se trajanje mera štednje produžiti i nakon 2018. godine, a imajući u vidu da se konkretna obaveza ne odnosi na slučajeve zapošljavanja, već smanjenja broja zaposlenih.

Ovo je jedna od primedbi koja se navodi u mišljenju na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uputilo 15. avgusta potpredsednici Vlade Srbije Zorani Mihajlović, inače predsednici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, zaduženog za ovaj veoma važan dokument na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

Prethodne dve sedmice praktično se „vodi bitka“ između potpredsednice Mihajlović i Ministarstva za rad, na čijem je čelu Zoran Đorđević, koje negoduje na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti. Iako je Mihajlović juče izjavila da je Nacrt zakona upućen vladinom Odboru za pravni sistem i da, ako to telo usvoji nacrt, on će se naći na prvoj sledećoj sednici vlade, pitanje je da li će se to i desiti budući da se u tom Odboru nalazi i ministar Đorđević, ali i ministar odbrane Aleksandar Vulin, čije je ministarstvo takođe negodovalo na Nacrt zakona.

U mišljenju Zorani Mihajlović, koje je potpisao Nenad Nerić, državni sekretar Ministarstva za rad, a koje je medijima prosledila Informativna služba Demokratske stranke, navodi se da Ministarstvo za rad formira radnu grupu za izradu nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, te da se postojeća verzija koristi kao model, „odnosno kao inicijalni materijal za delovanje radne grupe“, kao i da kabinet potpredsednice usaglasi sve članove Nacrta zakona u kojima se spominje „ministarstvo nadležno za rodnu ravnopravnost“ preciziranjem njegovog naziva i nadležnosti u izradi, predlaganju i sprovođenju tog zakona, a u skladu sa Zakonom o ministarstvima.

Ministarstvo za rad smatra, između ostalog, da se razmotri potreba za uspostavljanjem službe za obavljanje poslova rodne ravnopravnosti u Vladi Srbije, jer se smatra da bi „navedenim rešenjima došlo do nepotrebnog uvećavanja državne administracije u domenu rodne ravnopravnosti koji je inače u delokrugu ovog ministarstva“.

„Sa stanovništva efikasne primene ovog zakona trebalo bi još jednom razmotriti obaveze organa javne vlasti i drugih poslodavaca da posebno, u skladu sa ovim zakonom, evidentiraju i određene podatke koji se već evidentiraju kod nadležnih organa, jer ovo dodatno opterećuje rad organa vlasti i rad poslodavaca u privredi imajući u vidu zahteve njihovih udruženja da se na najmanju meru svedu nepotrebna administriranja i smanje troškovi poslovanja, što je uslov za veća investiciona ulaganja i razvoj privrede“, piše u mišljenju.

Uneti još neke izmene da bi zakon bio po meri svih

Prošle sedmice Danasu je rečeno da će pomoćnica ministra za rad u Sektoru za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti Nina Mitić biti dostupna za medije od ovog ponedeljka, pa smo joj uputili pet pitanja, između ostalog, da li su tačne glasine da Ministarstvo za rad negoduje, jer je Nacrt zakona u suprotnosti sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, kao i šta tačno u Nacrtu zakona smeta Ministarstvu za rad. Umesto pojedinačnih odgovora, dobili smo sledeće: „Mi se vodimo nadležnostima koje su propisane u samom Zakonu o ministarstvima. Potrebno je samo još malo vremena da se neke izmene unesu, da bi taj zakon bio po meri svih.“

SKGO: Zakonom se garantuje ravnopravnost svih

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) smatra da je rodna ravnopravnost od suštinskog značaja za svaku demokratsku zemlju i lokalnu sredinu i „naš je stav da i lokalni nivo vlasti mora da preuzme svoj deo odgovornosti za ostvarivanje ravnopravnosti“. SKGO poziva Vladu Srbije i Narodnu skupštinu da u što kraćem roku usvoje Zakon o rodnoj ravnopravnosti kojim se garantuje sloboda i ravnopravnost svih građana i građanki Srbije. „Donošenjem ovog zakona, naša zemlja će se naći u grupi modernih, evropskih država, gde i pripada“, navodi se u saopštenju.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.