Foto: Index

U okviru istog projekta na temu prevencije nasilja u partnerskim odnosima mladih imala sam priliku da vodim radionice u velikom broju srednjih škola u Srbiji.

Radionice „Mogu da neću – Ljubav nije nasilje“ za cilj imaju povećanje svesti mladih o nasilnim obrascima u partnerskim odnosima i osnaživanje devojaka da na takve odnose ne pristaju. Iskustva sa terena pokazuju da su mišljenja devojaka na početku radionica uvek ista – „meni se to nikada neće desiti“. Zatim, tokom zajednička tri dana druženja i učenja, one počinju da se otvaraju i govore o sebi i svom okruženju. „Ali, ja sam mislila da je u redu da ga poslušam i ne obučem tu majicu“, „Nisam razumela zašto mi govori da mi moje drugarice žele loše“, „Morala sam da obrišem FB profil jer nije hteo da me ostavi na miru“, „To je bio samo jedan šamar, a i ja sam ga izazvala“… U svim ovim izjavama, koje nisu izolovane, vidimo iste one obrasce psihološkog, seksualnog i fizičkog nasilja koji postoje u partnerskim odnosima odraslih osoba – kontrola, izolacija, korišćenje muških privilegija, prebacivanje odgovornosti, okrivljavanje, manipulacija. I, kao što više od trećine mladih misli da je za nasilje kriva žena koja se oblačila na određeni način, tako i značajan broj devojaka koje preživljavaju nasilje misli da su to zaslužile ili izazvale.

Posmatrajući samo iz ovog ugla, zaključak bi bio da se statistika o muškom nasilju prema ženama u narednim decenijama neće bitno promeniti. Rodne uloge nametnute u najranijem periodu oblikuju dečake da već u tinejdžerskim godinama smatraju da imaju pravo na donošenje odluka o životima svojih partnerki, a mizoginija utkana u socijalizaciju devojčica i dalje ih uči da su njihovi potezi ono na šta moraju da paze ukoliko ne žele da se nađu u nasilnom odnosu.

Ipak, kroz rad sa ovim devojčicama nameće se još jedan ugao. Ugao iz kog se vidi da one, i pored patrijarhata koji ih spotiče na svakom koraku, imaju odvažnost da odrastu u žene koje će, poput A. B., reći da žena koja preživi nasilje nikada nije kriva – bile ta žena one same ili žene oko njih. Ne verujem u (muški) sistem koji će se vremenom promeniti, jer on nikada neće ići sebi na štetu. Ipak, čvrsto verujem da su današnje devojčice te koje će ga naterati da se menja. Verujem u njihovu snagu da odbiju da prihvate nametnuta osećanja i uloge i stvaraju društvo u kojem neće svaka druga preživeti neki vid muškog nasilja. One znaju da „mogu da neće“ – i to će iskoristiti.

Autorka je aktivistkinja u Autonomnom ženskom centru

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.