Reći ćete – pa vlada je osnovala Odbor za rodnu ravnopravnost, pa tu je poverenica za ravnopravnost, pa premijerka i to još lezbejka, pa predsednica skupštine, ministarke… Ako bolje pogledate, žena nema na mestima gde je prava moć – ministarstvo policije, odbrane, finansija. Nema čak ni ženskih generala, ni u vojsci (Sirija je pre neki dan dobila prvu generalku), a ni u policiji (bila je pre 12 godina, ali samo zbog obrazovanja). Ako uz sve to uvežemo nemilosrdnu medijsku propagandu patrijarhata, paradoksalno ali na prorežimskim medijima tipa Pink i RTS, jasno je zašto je stvaran položaj žene u Srbiji kao u 19. veku – ništa bez odobrenja muža.

Ako merimo uticaj, naravno da vladino Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost neće osvestiti ženu iz neke patrijarhalne sredine da muža ili komšiju koji mlati ženu prijavi za nasilje, ali mediji to svakako mogu da urade. Ipak, obrazac – žena je meso, vlast uporno podržava preko svojih medija i ne samo što ga podržava nego ga i svakodnevno plaća! A plaća ga novcem građana Srbije, tako što finansira reklame u tabloidima i tako što na konkursima lokalnih samouprava baš njima dodeljuje najviše novca za projekte promocije patrijarhata i „tradicionalnih“ vrednosti. Jedan od svakako najdrastičnijih primera je slučaj Nacionalne službe za zapošljavanje koja svake sedmice svoj poslovni oglasnik štampa u Informeru, pored stranica sa starletama tradicionalno „obučenim“. I posle se čude što građani nemaju poverenja u državne institucije. U sadejstvu sa propagandom crkvenih vrednosti, gde se državni zvaničnici ponižavaju pred vladikama ljubeći im skute, unižavajući dostojanstvo države koja je razdvojena od crkve, mediji propagandom tradicionalnih vrednosti samo daju alibi za opšteprihvaćeni obrazac da je ženi mesto u kući i da ničim drugim i ne treba da se bavi i da je vlasništvo muža a ne slobodna osoba sa slobodnom voljom. Najgore je što i deo ženske populacije pristaje na tu poziciju i smatra da je to njihova dužnost i da je to u redu, „jer neko mora da donosi odluke“ i „mora da se zna ko nosi pantalone“.

Svake godine u Srbiji u proseku bude ubijeno 35 žena. I ta statistika se ne menja. Praktično, svakog meseca po tri žene budu ubijene od svojih partnera. Sva je prilika da će ova statistika bivati sve poraznija, a ubistva žena sve monstruoznija.

Državna statistika proklamovane navodne „ravnopravnosti“ je porazna. Žene su i dalje slabije plaćene, teže dolaze do posla i retko su na upravljačkim funkcijama i izložene su svakojakim poniženjima i uvredama samo zbog svog pola. Sa druge strane, svi neplaćeni poslovi mimo radnog vremena padaju baš na ženu. Uz rastući talas novog nacionalizma/konzervativizma, potpomognutog velikim uticajem crkve na državne odluke i medije, budućnost ženskog pitanja u Srbiji nije svetla. Ustav Srbije, Zakon o ravnopravnosti i Zakon protiv diskriminacije iovako ništa ne vrede, jer se slabo primenjuju, a na snazi su drugi mehanizmi – takozvano običajno pravo, koje je odbačeno u savremenom svetu. I posle me pitaju – zašto sam feminista?!

Autor je urednik u Danasu

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Odgovor NSZ:

Poštovani,

Obraćamo Vam se povodom teksta „Uterivanje u tor“, autora Aleksandra Roknića, koji je 5. jula 2017. godine objavljen u listu „Danas“, u rubrici „Lični stav“.

U pomenutom tekstu Nacionalna služba za zapošljavanje je bez ikakvih argumenata stavljena u negativan kontekst, a autor nije ni pokušao da proveri svoje navode u vezi sa „poslovnim oglasnikom“, koji se, po njegovim rečima, štampa u dnevnom listu „Informer“.

U cilju objektivnog i tačnog informisanja javnosti, molimo vas da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, objavite sledeće činjenice:

Informacija navedena u ovom članku je u potpunosti neistinita, jer NSZ svoj „poslovni oglasnik“, ukoliko je autor teksta mislio na publikaciju „Poslovi“, ne štampa u Informeru.

„Poslovi“ se štampaju i distribuiraju potpuno nezavisno od „Informera“ ili bilo kog drugog dnevnog lista.

Nacionalna služba za zapošljavanje, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, ima obavezu javnog oglašavanja, osim u svojim glasilima (veb-sajt i publikacija „Poslovi“), još u najmanje jednim dnevnim, odnosno nedeljnim novinama koje se distribuiraju na području nadležnosti organa koji raspisuje konkurs, na šta je obavezuje član 19 Zakona o javnom informisanju i medijima.

U „Informeru“ se objavljuju isključivo javni pozivi i konkursi na osnovu postupka javne nabavke i zaključenog ugovora, a čitav postupak je sproveden u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Kompletna dokumentacija u vezi sa sprovedenim postupkom javne nabavke može se videti na sledećim internet sajtovima:

Portal javnih nabavki

Internet sajt NSZ

Tokom 2017. godine NSZ je dva puta objavljivala javne pozive u „Informeru“: prvi put 7. februara, kada su objavljeni javni pozivi NSZ za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja za 2017. godinu i drugi put 2. juna, kada je objavljen javni poziv za realizaciju javnih radova za nezaposlene i osobe sa invaliditetom, po projektu IPA 2012.