Šabić: Zbog smanjenog budžeta za plate, moraću da otpuštam ljude

Odobren je i plan sistematizacije radnih mesta u službi Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti, međutim, kako je rekao poverenik Rodoljub Šabić, budući da je ovoj instituciji smanjen budžet za ovu godinu, već od narednog meseca moraće da razmišlja o otpuštanju ljudi.

„Broj zaposlenih je isti kao i prošle i pretprošle godine, ali budžet za ovu godinu projektovan je tako što je na poziciji plata planirano manje sredstava, nego što ima zaposlenih, dok je na nekim drugim pozicijama odobreno više nego što je potrebno. Bio sam u uverenju da ću to moći da rešim sa ministrom Vujovićem, jer je navodno problem bila nepotpuna dokumentacija. Bar mi je tako u pismu ministar finansija Dušan Vujović odgovorio. Na drugo pismo koje sam mu poslao nisam ni dobio odgovor, valjda zbog njegove ostavke koja je usledila“, objasnio je Šabić članovima Administrativnog odbora i dodao da od Odbora očekuje da podrži predloženi broj zaposolenih, odnosno ono što su podržavali prošle i pretprošle godine.

Prema Šabićevim rečima, pri realnom stanju, poverenik će od sledećeg meseca morati da razmišlja o otpuštanju ljudi. On je naveo i da je slična situacija bila i kod Zaštitnika građana, ali da je njihov problem rešen.

Komentarišući sutuaciju u kojoj se našao poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Miroljub Mirčić, poslanik Srpske radikalne stranke, ocenio je da se tu malo umešala politika. „Možda je Šabić nezgodan politički, ali on radi posao i njegovi ljudi rade. Nije potrebno da se bilo kome sviđa kako radi Šabić, jer to je neka druga priča. Iz dokumentacije se vidi da se Šabić na vreme obratio Ministarstvu finansija, da je na vreme poslao potrebnu dokumentaciju, a da se iz prepiske sa Ministarstvom finansija vidi da mu je tražena dokumentacija koju je već poslao“, rekao je Mirčić, napominjući da je sve u domenu Nušića i da ima dosta paradoksa u svemu tome, jer oni koji kontrolišu rad institucija traže neznatno povećanje broja zaposlenih, dok oni drugi koji su čista administracija traže mnogo više.

Mirčić je primetio i da se iz svega ovoga vidi da je generalni stav vlasti da se zadrži broj zaposlenih i da nema ništa od smanjenja administracije. „Ova vlast je rekla da će ugasiti sve agencije, jer su to paraleleni sistemi. Uvažavam stručnost zaposlenih u agenciji, ali vlast jednom mora da kaže ko je potreban, jer ovakvim grubim sabiranjem ispada da je 1.200 ljudi zaposleno u tim regulatornim telima, a sve na teret poreskih obveznika“, rekao je Mirčić, napominjući da neke agencije nisu ni potrebne, jer ni o čemu ne odlučuju, već sve diktiraju strane banke i MMF.

Marijan Rističeviuć, poslanik sa liste SNS, rekao je da je siguran da svi oni koji traže povećanje broja zaposlenih da nisu iskoristili sve zaposlene kapacitete. On je zatražio i veću kontrolu rada regulatornih tela, negodujući zbog činjenice da se neki od tih predstavnika ponašaju kao političari koji poslanike „ladno zovu lažljivim lupežima“. Njegov kolega iz vladajuće koalicije Momo Čolaković upozorio ga je da ovde nije reč o izveštaju o radu regulatornih tela i da će on podržati sve predloge za povećanje broja zaposlenih.

Osvrćući se na predlog zamenika sekretara Skupštine Srbije Srđana Smiljanića da se broj zaposlenih u najvišem zakonodavnom domu poveća na 490, Branka Stamenković, poslanica DJB, navela joj je da joj je onog trenutka, kada je materijal za sednicu stigao u poslednjem trenutku, bilo jasno da vladajuća većina želi nešto da progura na mala vrata sa što manje reči.

„Po novoj sistematizaciji u republičkom parlamentu predložen broj zaposlenih iznosi 490, a podsećanja radi 2001. godine u parlamentu je radilo 75 ljudi. Jasno je da je tehnologija napredovala i da su potrebni neki novi ljudi, ali neki nisu, ali se beži od gašenja tih radnih mesta. Ono što je najzanimljivije je da dolazi do velikih promena u kabinetu predsednice skupštine. Gojkovićeva je tražila da se poveća broj izvršilaca u kabinetu, pa će sa šest sistematitzovanih izvršilaca i devetoro po privremenom ugovoru skočiti na 18. A sve zbog navodno organizovanja sastanaka kolegijuma parlamenta i programa rada skupštine, od kojih ni od jednog ni drugog nema ništa“, navela je Stamenkovićeva, a poslanik Jedinstvene Srbije Vojislav Vujić upozorio je da treba razmisliti o promeni platnih razreda za neke zaposlene u parlamentu kojima se plate nisu menjale 15 godina.

„Vlast posle 2000. je bila sve samo ne domaćinska i državotvorna, i zato podržavam eventualni revanšizam, kada je u pitanju nepotrebni broj agencija“, rejkla je Marija Janjušević, poslanica Dveri, a predsedavajući skupštinskog Administrativnog odbora Aleksandar Martinović pojasnio je da većina agencija i regulatornih tela ima manji broj zaposlenih, ali osnovni kriterijum za povećanje tog broja je obezbeđenost finansijskih sredstava za isplatu plata na osnovu budžeta Srbije, ili na osnovu finansijskih planova na koje je saglasnost dala vlada ili narodna skupština.

Komisija za zaštitu konkurencije tako je tražila 54 zaposlena, umesto postojećih 52, poverenik za zaštitu ravnopravnosti 60 radnih mesta, Agencija za hartije od vrednosti 46, Fiskalni savet osam, poverenik za informacije od javnog značaja 77, Republička komisja za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki 63 zaposlena, revizor 355 i Agencija za energetiku 51 zaposlenog.