SANADER: Najvažniji datum u novijoj hrvatskoj istoriji

poručio je hrvatski premijer Ivo Sanader na obeležavnju 13. godišnjice vojne akcije „Oluja“ i Dana pobede i domovinske zahvalnosti u Kninu.
Sanader je rekao da je ovo jedan od najvažnijih datuma u novijoj hrvatskoj istoriji i najbolji datum za obeležavanje Dana hrvatskih branilaca, što je Sabor ove godine usvojio. Prema rečima hrvatskog premijera, bez „Oluje“ ne bi bilo ni današnjih uspeha Hrvatske u spoljnoj politici, njenog puta ka EU i NATO, „zahvaljujući svima koji su stali u odbranu Hrvatske“. On je dodao da su u „Oluji“ i ratu uopšte učestvovali i pod hrvatsku zastavu stali svi koji su osetili važnost tog trenutka u kome se nije gledalo ko je ko, i ko je bio čiji deda i stric.

Pozitivno značenje operacije

Zagrebački Jutarnji list u jučerašnjem komentaru navodi da je akcija „Oluja“ iz više razloga kontroverzna, ali uprkos tome, stvarno, pozitivno značenje te akcije nije i ne sme doći u pitanje. „Svake godine se, u vreme obeležavanja godišnjice Oluje, ta najvažnija vojna akcija u Domovinskom ratu opterećuje sa sve više dodatnih, uglavnom negativnih konotacija“, piše list i navodi nekoliko stvari u prilog toj tvrdnji.

Predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić rekao je da se hrvatska vojska nema kome izvinjavati, jer je na svojoj teritoriji, u „Oluji“, vraćala svoj ustavni i pravni poredak.
– Hrvatska će da se izvini za ono što je učinila na teritoriji Srbije, ali mi nismo išli u Srbiju, već smo branili Hrvatsku – rekao je Bebić, dodajući da je pobeda u „Oluji“, koja je izvojevana pod vođstvom prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, Hrvatsku učinila ponosnom.
Izaslanik predsednika Stjepana Mesića, načelnik glavnog štaba oružanih snaga Josip Lucić, ocenio je da je „Olujom“ Hrvatska celom svetu pokazala kako se brani domovina, dok je ministarka porodice, veterana i međugeneracijske solidarnosti Jadranka Kosor navela da svaki zločin počinjen u ratu treba osuditi, ali da je motiv hrvatskih branilaca bio jasan, jer su želeli odbraniti svoje kuće i domovinu.
Svečanosti, pre koje su na groblju u Kninu položeni venci i istaknuta zastava na kninskoj tvrđavi, prisustvovao je veliki broj ministara i poslanika u Saboru, a održan je i defile više od 1.500 veterana.
U akciji „Oluja“ 1995. na UN sektore Jug i Sever učestvovalo je više od 200.000 hrvatskih vojnika i policajaca, uz sadejstvo hrvatskih i bošnjačkih jedinica iz BIH. U ofanzivi pokrenutoj 4. avgusta u zoru, Knin je pao na današnji dan, a operacije su bile završene za manje od četiri dana. Tada je iz Hrvatske proterano više od 200.000 Srba, dok je oko 2.000 ubijeno ili nestalo.