Saša Paunović: Najveći problem Paraćina i Srbije je nezaposlenost 1Foto: Medija centar

U razgovoru za Danas on ističe da građani umeju da cene doslednost i ispunjena obećanja, kao i da su opštinske službe imale stalni napredak koji možda nije spektakularna vest, ali predstavlja kontinuitet dobrog rada.
*Šta su građani Paraćina prepoznali kao pozitivno iz Vašeg prethodnog mandata?

– Verujem da je pre svega reč o doslednosti našeg tima. Ispunili smo skoro sva obećanja koja smo dali 2012, neprestano bili u kontaktu sa građanima, rešavali brojne probleme u hodu. U svakoj oblasti kojom se bave opštinske službe imali smo stalni napredak, nije reč o spektakularnim uspesima za naslovne strane, već pre svega o kontinuitetu dobrog rada.

Kada građani odlučuju koga da podrže na izborima, verujem da obraćaju pažnju i na to koji tim ima iskusne ljude koji znaju da rešavaju probleme, kakvi su bili rezultati dosadašnjeg rada. U moru datih i neispunjenih obećanja političara sa svih strana, naše čvrsto držanje uz parolu „obećano – ispunjeno“ i kad je reč o „sitnicama“ kakva je sadnja drvoreda i kad je reč o značajnim investicijama kakve su izgradnje nove škole, fiskulturne sale, vodovoda i kanalizacije za čitava naselja, uz realan plan za nove četiri godine koji znači dalji napredak za našu zajednicu bili su razlog da nam građani daju poverenje.

*Da li ste zadovoljni sanacijom i obnovom grada posle poplava? Šta lokalna vlast sa Vama na čelu čini da se takva katastrofa ne ponovi?

– Sanacija posle poplava sprovedena je iznad mojih prvobitnih očekivanja. Naime, dugo radim ovaj posao i svestan sam svih ograničenja s kojima se kao društvo suočavamo. Međutim, u ovom slučaju i uz značajnu međunarodnu pomoć može se reći da su poslovi obnove obavljeni na takav način da imamo ne samo vraćanje u prvobitno stanje, kad je reč npr. o školama i vrtićima, već o unapređenju ranijeg stanja tih objekata. Kad je reč o sanaciji stambenih objekata, saniran je i izgrađen veliki broj kuća, ali ovde imamo i dosta problema izazvanih samom koncepcijom zakona po kome je pružana pomoć. Nažalost, u ovakvim okolnostima kada je hiljade domaćinstava pogođeno katastrofom, uvek će biti situacija u kojima poštovanje zakona znači i nepravdu prema nekima kojima očigledno treba pomoći, ali to propisi ne dozvoljavaju.

*Kada je reč o odbrani od poplava i drugih nepogoda, dokle dopiru nadležnosti opštine, a gde počinje odgovornost Republike? Kakva je Vaša saradnja sa republičkim organima na ovom ali i na drugim planovima?

– Nadležnosti zavise od toga šta je konkretno uzrok problema. U Paraćinu je to u samom gradu bila „državna reka“, pa je finansiranje novog sistema izgradnje od poplava državni zadatak i očekujem da ćemo uskoro imati i radove na terenu na osnovu projekta koji su pripremile JVP „Srbijavode“, imovinske odnose rešila opština a čiju će realizaciju finansirati EU.
Opština je već izgradila sistem ranog upozorenja, koji će nam omogućiti da na vreme imamo informaciju sa kakvom se tačno opasnošću suočavamo i koje mere treba preduzeti. Uz pomoć Kancelarije za javna ulaganja izgradili smo i novi sistem odbrane od poplava u jednom od sela koja su bila teško pogođena maja 2014, a u drugima privodimo kraju projektnu i plansku dokumentaciju slične namene. Radimo na tome da obezbedimo i donatorska sredstva za rušenje i ponovnu izgradnju praktično svih mostova u gradu, jer postojeći predstavljaju prepreku protoku vode prema proračunima JVP „Srbijavode“. Saradnja sa državnim organima na ovim poslovima mogu da ocenim kao dobru, kad je reč o JVP „Srbijavode“ i kao odličnu kad je reč o Kancelariji za javna ulaganja.

Kad je reč o drugim opštinskim aktivnostima i učešću na državnim konkursima, manje više svake godine dobijamo onoliko sredstava koliko smo u prilici da pripremimo projektne i planske dokumentacije za realizaciju projekata, te u tom smislu nema razlike u odnosu na ranije godine. Veći problem je neusklađenost termina raspisivanja republičkih konkursa sa godišnjim opštinskim planiranjem budžeta, zbog čega često nismo u mogućnosti da koristimo republička sredstva.

* U kojoj meri Paraćin pogađa smanjenje transfera lokalnim samoupravama?

– Izgubićemo 30 miliona dinara godišnje zbog izmene zakona. To je mnogo manja šteta u odnosu na prvobitni nacrt. Sadašnje smanjenje je zapravo samo kap u moru kad je reč o smanjenju opštinskih budžeta u protekle četiri godine. Svaka opština je u ovom periodu izgubila ceo godišnji budžet. To prevedeno u rešavanje problema građana znači da ćemo tek 2020. dostići nivo koji smo mogli da imamo 2016. kad je reč o izgradnji infrastrukture i sličnim poslovima jer tek četvrtinu budžeta čini investicioni deo, a ostalo su stalni troškovi. Za građane to znači da će npr. petnaestak godina duže čekati na asfalt, kanalizaciju, vodovod ili rešavanje nekog drugog sličnog problema. Republika je uzela opštinama više para nego što smo „dobili“ 2012.

* EU ima prilično donacija u Vašem gradu, koju biste istakli kao posebno značajnu?

– Najznačajnija donacija EU je ona koja tek treba da dođe – izgradnja novog sistema odbrane od poplava na reci Crnici. Proteklih godina su svakako najznačajnije donacije usmerene na sanaciju škola, vrtića i drugih javnih objekata pogođenih poplavom, kao i donacije namenjene sanaciji i izgradnji kuća za poplavljena domaćinstva.

* Šta biste izdvojili kao problem građana čije rešavanje Vam je prioritet?

– Kad je reč o problemima koji su isključivo u opštinskoj nadležnosti, prioritet je i dalje unapređenje uslova života u gradu i selima izgradnjom infrastrukture tamo gde je nema i unapređenjem komunalnog reda u infrastrukturno uređenim naseljima. Najveći problem i Paraćina i Srbije je nezaposlenost, a ovde opet posao opštine je da pomogne privrednicima na primer izgradnjom infrastrukture i omogućavanjem poslovanja, što i činimo. Ukoliko uspešno privedemo kraju pregovore sa kompanijom „Delphi“ koji traju duže od devet meseci i u našoj industrijskoj zoni posao nađe 1.500 radnika, biće to veliki korak napred. Ukoliko do toga ne dođe, nastavićemo da pružamo pomoć manjim preduzećima koja grade i otvaraju nove pogone u Paraćinu i kojih ima skoro trideset. Naravno, konačno smanjenje problema nezaposlenosti neće doći naporima bilo koje pojedinačne opštine, reč je o problemu čitavog društva.

*Imate priličnu popularnost i van Paraćina, budući da je bilo predloga da se kandidujete i za lidera DS. Zašto niste i kako vidite izbornu trku demokrata?

– Popularnost, ako je i ima, varljiva je stvar. Važno je da li neki posao možete da završite ili ne. Verujem da ima onih koji su popularniji, zainteresovaniji da preuzmu stranačke dužnosti i ponude rešenja nego što sam to ja u ovom trenutku.

Imam obaveze koje sam preuzeo i prema građanima Paraćina i prema timu koji učestvuje u radu lokalne samouprave, na početku smo mandata, stanje u DS je takvo da zahteva celodnevni angažman i potpunu posvećenost onih koji preuzmu dužnosti, uključujući i stalno prisustvo u stranci – u prestonici i na terenu. To ne bi bilo spojivo sa obavezama koje trenutno imam. Siguran sam da ću biti u stanju da pružim pomoć svakom ko bude izabran u rukovodstvo stranke. Kandidovanje i eventualni izbor na stranačku funkciju značilo bi preuzimanje nove obaveze i u slučaju izbora i nove odgovornosti da stalno budem na raspolaganju stranci. Novi predsednik i novo rukovodstvo moraju da nađu rešenje za deblokadu računa, za šta ne vidim jednostavno rešenje.

U DS prvi put imamo neposredne izbore, što je unelo potpuno novu dinamiku u organizaciju. Sad je sasvim jasno da se po pitanju unutrašnje demokratije nijedna druga politička organizacija ne može ni porediti sa Demokratskom strankom. A demokratija je ono što u ovom trenutku našem društvu nedostaje i bez čega nema slobode i napretka.

*Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.