Dok se još nisu stišale kritike zbog namere da se izgradi gondola na Kalemegdanu kao zaštićenom kulturno-istorijskom spomeniku, čija je sudbina neizvesna zbog obustavljanja radova od strane Upravnog suda u Beogradu, beogradska vlast počinje da radi na novom projektu žičare sa potencijalno štetnim posledicama, kako po okolinu, tako i po pravne okvire.

Za projekat ski staze na Avali JP „Skijališta Srbije“ su, u saradnji sa gradom Beogradom, opštinom Voždovac i Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, 29. januara zaključili ugovor za izradu projekta sa konzorcijumom „Integral trading corporation“ i „Ornament invest inženjering“, kao jedinim ponuđačem. Prema ranijim najavama ceo projekat trebalo bi da košta oko 5.000.000 evra.

U okviru izrade projekta, prema zaključenom ugovoru, tek predstoji izrada studije izvodljivosti i plana sadržaja za ski centar na Avali, a studija uticaja na životnu sredinu se još uvek ne pominje. Ovo je posebno važno s obzirom da Rešenje o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Avala Grada Beograda iz 2007. godine za potez od Mitrovićevog doma do podnožja Avale gde bi se gradio centar, propisuje treći stepen zaštite, što podrazumeva zabranu krčenja šuma, izvođenja radova koji mogu poremetiti stabilnost terena, kao i zabranu izgradnje objekata, osim sanacije postojećih.

Pored toga, Zakonom o šumama zabranjeno je pustošenje i krčenje šuma kao i seča zaštićenih vrsta drveća, kojih ima na Avali.

U kojoj meri bi projekat izgradnje ski centra na Avali poremetio biljni i životinjski svet i eko-sistem ove planine, još uvek nije poznato, što je po oceni arhitekte LJubice Slavković, posebno problematično.

– To je još jedan u nizu projekata koji se radi kao i svi u Beogradu – netransparentno, otuđeno od interesa građana, a posebno je problematično što ga izvode Skijališta Srbije koja su već uključena u spornu izgradnju gondole na Kalemegdanu, koja je toliko kritikovana. Apsurdno je što Skijališta, i pored očiglednog otpora građana nastavljaju da razvijaju te ideje o žičarama, navodi Slavković.

Ona je podsetila i da je ceo grad raskopan, infrastruktura uništena te da Beograđani, u begu od ovih radova, sve češće odlaze na Avalu kao izletište, u prirodu, daleko od gradske buke.

– Naše vlasti će sada da napadnu i tu retku prirodnu oazu. To pokazuje kakav je odnos vlasti i institucija prema potrebama građana, a sve pod izgovorom da će to privući turiste, ponavlja se ista matrica.

Na svim tim projektima velikim slovima piše – korupcija. Vlasti to pokušavaju da gurnu pod tepih, to je čisto otimanje finansijskih i prirodnih resursa građana. Ova vlast je najnaprednija u tome da nepovratno uništava sve resurse, zaključila je Slavković.

Ideja o ski centru je još uvek u fazi kada ima šanse da se nadležnima ukaže na moguće nepovoljne uticaje po okolinu, ukazao je Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj, te je zato jako važno da i vlast ostavi mogućnost za javnu raspravu o tome.

– U Srbiji postoji jako nesrećna praksa da svi važniji projekti rade netransparentno i po političkim odlukama a ne uz odgovarajuću procenu uticaja na životnu sredinu i interes ljudi. Slične situacije su sa gondolom, Pančićevim vrhom, malim hidroelektranama, sektorom uglja… Bez ekološke i strateške procene ne bi smelo da se pristupa daljoj izradi projekta, naglašava Kalmar. On je objasnio da je u ovako ranoj fazi izrade potrebno obaviti javne konsultacije o prihvatljivosti i opravdanosti, pa tek onda pristupiti ozbiljnijoj izradi dokumentacije.

– To nije samo pitanje lokalne zajednice i da li će ljudima ti sadržaji služiti, da li su im potrebni, već da se odradi preliminarna procena celokupnog uticaja ski centra na budžet, ekologiju, društvo i zajednicu. Ovaj tender za projekat nikako ne treba prihvatiti već donetu odluku, nego ostaviti prostora da raspravu o najboljem rešenju, u suprotnom opet ćemo se naći u situaciji da neko napada projekat a vlast ga onda brani kao političku odluku – naglasio je Kalmar.

Dragoslav Šumarac, bivši ministar građevine, ističe da je skeptičan da se čitav centar može izgraditi za pet miliona evra kako je naznačeno i upozorava da vremenske prognoze za narednih sto godina predviđaju sve više temperature, te je nejasno kako bi se uopšte ovaj projekat isplatio.

– Fabrika snega je preskupa, za to je potrebno mnogo vode a znamo da su podavalska naselja često bez vode. Bolje da su sredstava uložena u kanalizaciju tamo gde fali, a od ovog ski centra će građani imati malo koristi. To je samo još jedan populistički projekat ove vlasti, naglašava Šumarac.

NS: SNS će oštetiti pluća Beograda

Nova stranka reagovala je povodom najava o projektu na Avali ističući da je aktuelna beogradska vlast pokazala da „zelene površine smatra svojim prirodnim neprijateljem“ a da Srpska napredna stranka (SNS) „Srbiju doživljava kao jedno veliko igralište“. U saopštenju Nove ukazuje se da „SNS-ovci, ne samo što će ponovo oštetiti pluća Beograda, koji ionako muku muči sa svežim vazduhom i spada u najzagađenije evropske prestonice, već će narušiti i identitet glavnog grada, čija je Avala zeleni zaštitni znak i jedno od omiljenih izletišta i utočišta Beograđana od smoga i buke“.

Ski lift, zip lajn i avantura park

Projekat „oživljavanja“ Avale podrazumeva izgradnju skijališta na površini od 4,5 hektara, gde se pored ski staze duge 550 metara planira se i izgradnja ski lifta dužine 480 metara, poligona za početnike, boba na šinama, zip lajna, mini golf igrališta, avantura parka, fabrike snega za veštačko osneživanje staze i brojnih pratećih objekata.

Povezani tekstovi