Foto: Medija centar

On je za Betu rekao da je glavni problem što prema Nacrtu zakona koji predlaže nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nema garancija da kompanije u Srbiji neće celokupnu radnu snagu iznajmljivati bez ograničenja od agencija koje ih zapošljavanju na neodredjeno vreme.

Prema prvobitnoj verziji nacrta tog zakona koji je trebalo da bude usaglašen do kraja aprila, ali je vraćen na doradu i nova usaglašavanja radnih tela za zakonodavstvo i ekonomsko-socijalna pitanja u kome su predstavnici sindikata i poslodavaca, firme bi od agencija mogle da iznajme na lizing najviše deset odsto radnika u odnosu na ukupan broj zaposlenih, a u izuzetnim slučajevima do 30 odsto.

Stojiljković je rekao da se u medjuvremenu došlo do saznanja da bi agencije mogle da zaposle radnike na neodredjeno vreme i kao takve iznajmljuju firmama koje u tom slučaju ne bi bile dužne da imaju i jednog stalno zaposlenog radnika.

„Ima firmi koje rade velike poslove, a imaju samo jednog ili dva stalno zaposlena radnika. To znači da ih iznajmljuju i zato tražimo garanciju da će u kvotu od deset odsto ulaziti svi zaposleni koje firma iznajmljuje od agencije bez obzira da li su u agenciji angažovani na odredjeno ili neodredjeno radno vreme“, rekao je Stojiljković.

Dodao je da „otpor zahtevima sindikata pružaju moćnici koji ne sede u Socijalno-ekonomskom savetu, već van njega, a pritisak kanališu preko Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalnoa pitanja i Vlade Srbije“.

„Imam utisak da sindikati i Unija poslodavaca sede na sporednom koloseku, a vozovi idu glavnom prugom“, rekao je Stojiljković.

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović ocenio je da je „farsa da u izradi Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju učestvuju radne grupe jer se tekst preradi i posle predloženih rešenja, na isti način kao što je donet i Zakon o radu“.

On je rekao da je posle više rasprava izgledalo da je na pomolu usaglašen nacrt, ali je u poslednjem predlogu nadležnog ministarstva tekst suštinski izmenjen, pa je u jednom članu najpre rečeno da je kvota za zapošljavanje preko agencija ograničena na deset odsto, a zatim se u drugim članovima predvidjaju izuzeća za male firme do 50 zaposlenih kojima se dozvoljava da angažuju radnike preko agencija bez ograničenja.

„Sindikati su za sada stopirali usvajanje takvog nacrta teksta zakona o agencijskom zapošljavanju, ali pritisak dolazi od predstavnika stranih kompanija, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Američke privredne komore (AmCham) i Saveta stranih investitora i na kraju će se preko skupštinske većine usvojiti tekst koji nismo ni videli“, rekao je Mihajlović.

Sindikati su donošenjem zakona o agencijskom zapošljavanju hteli da se, kako je rekao, uvede red u „sadašnje katastrofalno stanje i rad na crno u Srbiji, a na kraju će se to samo ozakoniti“.

„Kako se krenulo, doćićemo do apsurne situacije da će same firme osnivati agencije i iz njih angažovati radnike“, rekao je Mihajlović i dodao da Naftna kompanija Srbije u ovom ternutku preko agencija zapošljava oko 50 odsto radnika i da je svaki drugi radnik na pumpi uposlen preko agencije.

Član radne grupe za izracu Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju ispred UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić rekao je da strane kompanije koje posluju u Srbiji nisu zainteresovane da u svojim zemljama angažuju radnike preko agencija jer im moraju obezediti ista prava kao i stalno zaposlenima, pa preko agencija angažuju radnike samo zbog povećanog obima poslova, a ne i na poslovima iz osnovne delatnosti.

Ristić je rekao da sindikati traže da se u nacrtu zakona precizira i ograničenje zaposlenih preko agencija za javni sektor dok traje zabrana zapošljavanja i nada se da će se naći kompromisno rešenje.

„Zakonsko uredjenje zapošljavanja preko agencija obezbedjuje i poštovanje pravila na zaradu, pa bi to predstavljalo pomak u odnosu na sadašnje neregulisano stanje“, rekao je Ristić.

Istakao je da su radne grupe u nekim od prvobitnih verzija nacrta predlagale da se uvede obaveza bankaraske garancije za agencije kako bi mogle da isplate zarade zaposlenima u slučaju da to ne učine firme, ali je taj predlog odbačen kao i da se umesto toga bar u uvede obaveza osiguranja za dobro obavljen posao.

Povezani tekstovi