Sistem obrazovanja zacementiran 1

On je ocenio da je perspektiva školstva siva i da će ubuduće u Srbiji državne škole pohađati samo deca siromašnih.

I ako hoćemo da radimo reformu obrazovnog sistema u Srbiji, ne možemo, jer taj sistem je toliko zastareo da ne dopušta ništa fleksibilno, ocenio je Majić u debati „Politika obrazovanja za novu razvojnu agendu Srbije“ Evropskog pokreta i EU Info centra.

On je rekao da je zbog toga pesimista i da srpskom školstvu predstoji sivo vreme i ekspanzija privatih škola.

Biće dve grupe škola, jedne, koje će želeti da ponude kvalitet, znajući da postoji deo stanovništva spreman da plati kvalitetno školovanje, i druge koje će nuditi nekvalitet, kroz površnost jer postoji takođe deo koji će platiti da dobije- papir, ukazao je on.

A, i jedne i druge će, upozorio je Majić, iz državnog sistema školstva izvlačiti ono malo preostalih dobrih nastavnika.

On je predočio da je to već viđeno u mnogim zemljama i da će ubuduće – ići u državnu školu značiti da ste vrlo siromašni i ne vodite računa o obrazovanju svoje dece.

Majić je rekao da školstvo u Srbiji služi za zapošljavanje u državnoj upravi – da se negde zaposli 120.000 ljudi, a Univerzitet je ogromna institucija koja postoji sama zbog sebe i neće da se menja.

On je naveo primer: Biloški fakultet ne školuje biologe, već nastavnike bilogije!

Prema njegovim rečima, ni Evropa nije svetao primer i EU ima obrazovnih sistema koliko država i više, a da nije uspela da ih uskladi sa tehnološkim promenama-

U tome su mnogo uspešnije zemlje Azije, istakao je on.

Rukovoditeljka Centra za dualno obrazovanje Privredene komore Srbije (PKS) Ana Stojanović izjavila je da je PKS pokrenula inicijativu da se smanji nezaposlenost mladih i podrži privreda u kvalifikovanom kadru.

Trenutno se u Srbiji po sistemu dualnog obrazovanja školuje oko 1.000 đaka, a u 2017. taj broj će biti uvećan za još četiri odeljenja, 120 đaka obrazovnog profila trgovac, dodala je ona.

Stojanović je predočila da trenutno mašinska, elektro i tekstilna industrija u Srbiji veoma teško pronalaze kadrove.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja istakao je da bi sistem obrazovanja trebalo prilagoditi činjenici da danas usluge čine najveći deo BDP, čak 70 odsto, potom industrija i poljoprivreda sa tek tri do četiri odsto društvenog proizvoda.

U debati, iako su pozvani, nije učestvovao niko iz Ministarstva prosvete i nauke.