Škotsku od otcepljenja deli statistička greška

Pitanje na referendumu je glasilo: „Da li Škotska treba da bude nezavisna država?“ Registrovano je 4.285.323 glasača, odnosno 97 odsto biračkog tela. Interesantno je da su šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogodišnjici mogli da se izjasne o samostalnosti Škotske uprkos tome što se glasačko pravo u Velikoj Britaniji stiče sa 18 godina.

Rezultati se očekuju danas pre podne. Oni će obuhvatiti i 789.024 glasača koji su svoje glasove poslali poštom, što je najveći obim registracije poštanskih glasova do sada u Škotskoj. Do isteka roka za registraciju, 2. septembra, prijavilo se rekordnih 97 odsto od 4,4 miliona ljudi s pravom glasa. Pošto se glasovi saberu, službenik u svakoj od 32 oblasti poslaće rezultat glavnoj službenici u Edinburgu Meri Pičejtli. Ona će zatim proglasiti rezultate u Rojal Hajlend centru izvan škotske prestonice.

Poslednje ankete daju neznatnu prednost protivnicima nezavisnosti, ali razlike između dve strane su i dalje u okviru statističke greške od tri procenta, sa visokim udelom neopredeljenih, zbog čega je rezultat veoma nepredvidiv. Ukoliko rezultat bude „da“, nezavisnost Škotske će biti proglašena 24. marta 2016. godine, nakon 18-mesečnih pregovora tokom kojih bi se usaglasili svi detalji sa Londonom. Datum nije slučajno izabran, jer su tog dana 1603. kraljevstva Engleska i Škotska ujedinjena pošto je škotski kralj Džejms VI Stjuart nasledio krunu i premestio svoj dvor iz Edinburga u London.

Škotska će u slučaju nezavisnosti i dalje imati kraljicu, jer je referendum izjašnjavanje o političkoj uniji koja je uspostavljena 1707, a ne o zajedničkoj kraljevini. To ne znači da nezavisna Škotska ne bi mogla naknadno da održi referendum o tome da li će ostati monarhija. U slučaju da glasači odbiju nezavisnost, tri ključna zastupnika ostanka u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva – konzervativci, laburisti i liberalne demokrate obećali su da će Škotska dobiti mnogo šira ovlašćenja. Ona se pre svega odnose na poreze, upravljanje fondovima i ukupnim troškovima, mada bi to moglo da izazove domino efekat i traženje veće autonomije u čitavom Kraljevstvu.

Jedan od najboljih svetskih tenisera, Škot Endi Mari, objavio je na društvenoj mreži Tviter da podržava nezavisnost Škotske. „Danas je veliki dan za Škotsku. Negativna kampanja protivnika nezavisnosti poslednjih dana navela me je da drugačije posmatram stvari. Jedva čekam rezultate“, napisao je Mari na Tviteru. Marijeva poruka je dobila 10.000 pozitivnih komentara, među kojima i od škotskog premijera i zagovornika nezavisnosti Aleksa Salmonda.

Crkve neutralne

Verski lideri pozvali su građane da izađu na referendum o nezavisnosti, ali im nisu preporučili kako da glasaju, javila je verska informativna agencija VIA. Nadbiskupi Edinburga i Glazgova izjavili su da je izlazak na referendum „građanska obaveza“. Na poslednjem popisu 2011. Škotska je imala 5,3 miliona stanovnika, prenosi Beta. Najbrojnija verska zajednica je protestantska prezviterijanska reformirana crkva, bliska po verskoj doktrini engleskoj Anglikanskoj crkvi. Njoj pripada 32,4 odsto stanovnika, rimokatolika je 16 odsto, odnosno 850.000 stanovnika. Čak 36,7 odsto građana je „bez verske pripadnosti“, a sedam odsto je odbilo da bilo šta navede.