Slana voda umesto aktivne supstance

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije nema uvid u kvalitet lekova koji se prodaju u apotekama, već vrši kontrolu i registraciju lekova, nakon čega oni dobijaju atest, a zatim Agencija za lekove gubi ingerenciju. Za kontrolu lekova koji se već nalaze u apotekama nadležno je Ministarstvo zdravlja i inspekcijski organi. Ako doktori, medicinske sestre ili pacijenti posumnjaju u kvalitet određenog leka, dužni su da obaveste inspekciju pri Ministarstvu zdravlja, koja uzorak leka donosi Agenciji za lekove gde se proverava aktivna supstanca, odnosno njena količina i kvalitet – objašnjava predstavnik za medije Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije Aleksandar Tucović.
Kao primer falsifikovanog leka, naš sagovornik navodi injekcije lažnog tetabulina za koje je utvrđeno da uopšte ne sadrže aktivnu supstancu, već slanu vodu određene koncentracije, pa je istražne radnje preuzeo MUP, a rezultati istrage još nisu poznati. Tucović napominje da su poseban problem švercovani lekovi, koji se prenose u neadekvatnim uslovima, pa zbog visoke temperature i viška svetlosti, aktivna supstanca često promeni svojstva.
Prema izveštaju Agencije za lekove i medicinska sredstva, novi globalni način trgovanja direktno je uticao na povećanje proizvodnje farmaceutske industrije, a što je stvorilo povoljnije uslove i za proizvodnju substandardnih i lažnih lekova.
Agencija za lekove, takođe, navodi da je lažne lekove teško otkriti. Oni mogu da umaknu svakoj kontroli, naročito zbog sve veće globalizacije i slobodne trgovine, ali i zbog povećanog broja zemalja koje proizvode i izvoze lekove, aktivne supstance i ekscipiense. Osim toga, svakom dostupna savremena tehnologija olakšava proizvodnju kopija koje su praktično identične originalima.
Agencija UN za kontrolu narkotika upozorava da je trgovina falsifikovanim lekovima sve unosnija i prerasta u veliki međunarodni biznis. U svom godišnjem izveštaju, Međunarodni savet za kontrolu narkotika sa sedištem u Beču, navodi da je oko 10 odsto lekova koji su u opticaju u svetu, zapravo lažno. Taj procenat je najviši u zemljama u razvoju i kreće se od 25 do 50 odsto. Lažni lekovi su ogroman biznis koji raste iz godine u godinu, zaključak je Međunarodnog saveta. Jedno nedavno sprovedeno istraživanje navodi da bi trgovina lažnim lekovima za četiri godine mogla da bude vredna čak 75 milijardi dolara godišnje. Potrošači lažne lekove kupuju iz različitih razloga: jeftiniji su, do njih je lakše doći, a ponekad su kopije toliko sofisticirane da je nemoguće proceniti koji su lekovi pravi, a koji lažni. Lažna pakovanja, upozoravaju stručnjaci, umeju da prikrivaju opasne, pa i smrtonosne supstance.
Autor izveštaja Agencije UN za kontrolu narkotika profesor Hamid Godse upozorava da lažni lekovi predstavljaju veliku opasnost po zdravlje.
– Potrošači najčešće nisu svesni rizika koji preuzimaju, jer su lekovi koje piju problematične bezbednosti, efikasnosti i kvaliteta. Lekovi i drugi medicinski preparati nisu luksuzna roba i trebalo bi ih regulisati. Ako se to ne učini, posledice po zdravlje stanovništva mogu da budu ogromne – kaže Godse.
Deo lekova koji se ilegalno prodaju su pravi medikamenti koji su ukradeni, ali većina su puki falsifikati. Jedna studija sprovedena na jugoistoku Azije, čiji je predmet bio lek protiv smrtonosnog oblika malarije, pokazala je da je skoro polovina testiranih uzoraka bila lažna, bez ikakvog lekovitog sadržaja. Agencija UN zbog toga traži od svih zemalja da poboljšaju nadgledanje i regulativu lekova, jer 60 odsto zemalja nema sisteme koji bi to omogućili.
– Cena nedostatka regulative i zdravstvenih problema koji iz toga proističu je mnogo viša od cene same regulative i njenog sprovođenja. Problem lažnih lekova uglavnom se odnosi na zemlje u razvoju, ali ni razvijene zemlje nisu imune – pre svega zbog neregulisane kupovine lekova preko Interneta, za koju najčešće nije potreban lekarski recept. Procenjuje se da oko 50 odsto od ilegalne prodaje lekova preko Interneta otpada na falsifikate – istakao je Godse.
Svetska zdravstvena organizacija je krajem prošle godine pokrenula globalnu akciju za borbu protiv falsifikovanih medicinskih proizvoda. Akcioni plan Svetske zdravstvene organizacije poziva na razvoj boljih tehnologija, kojima bi se predupredilo falsifikovanje i omogućilo otkrivanje i praćenje falsifikata na tržištu i na Internetu. Plan traži i da se preduzmu mnogo oštrije zakonske mere protiv onih koji prave i prodaju lažne lekove.
U cilju zaštite stanovništva od upotrebe substandardnih i lekova lošeg kvaliteta, kao i lažnih lekova, a u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije vrši prikupljanje prijava substandardnih i lažnih lekova. Prijava se može popuniti na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije www.alims.sr.gov.yu