Foto: Medija centarNovinar Slaviša Lekić izjavio je danas da je Srbija i dve decenije posle ratova post-konfliktno društvo, i da ne može da krene napred zbog „mulja“ koji su u nasleđe ostavili „udarnici“ iz Miloševićeve nomenklature i Šešeljevi politički potomci.
Lekić, čiji će najnoviji dokumentarni serijal „Junaci doba zlog“ biti premijerno emitovan sutra veče na TV N1, kazao je agenciji Beta da ne samo da se nismo suočili sa prošlošću, nego smo se, žmureći pred njom, zaglavili u istoriji i bukvalno ostali na periferiji demokratskog sveta.
„Živimo vreme turobne i užasne unutrašnje represije, zarobljenih institucija, instrumentalizovanog pravosuđa, spinova i medijske propagande koja nanosi mentalnu patnju čak i onima koji nisu njena direktna meta. Od Miloševićeve ere razlika je samo u tome što nema vojne agresije: naše prema spolja i agresije onih koji su našeg tadašnjeg lidera proglašavali – faktorom mira na Balkanu“, ocenio je Lekić.
Upitan da li veruje da na prostoru Balkana više neće biti vojnih intervencija, Lekić je rekao da, iako je optimista po prirodi, ratovi ipak nisu isključeni.
„Zaista verujem da ni te agresije nisu isključene – ako je verovati trbuhozborcu našeg vođe i njegovoj viziji „srpskog sveta“. Za to vreme mi se nešto kao otimamo, mrmljamo i ogovaramo. Životarimo dok nas događaji pretiču i pokrivaju, ni ne stižemo da ih pošteno svarimo, a stižu nove afere koje prethodne guraju dole. Kao da smo na nekoj deponiji gde svaki minut stiže đubretarac sa oznakom Informer ili Pink, istovari teret po našim glavama i ide po novi“, kazao je novinar.
Lekić je rekao da je serijal „Junaci doba zlog“, urađen po knjizi koja će se uskoro pojaviti i za koju sluti da će teško naći mesto na rafovima najvažnijih knjižara.
„‘Junaci doba zlog’ je video dosije o akterima koji su nam učinili ovo što su nam učinili, a blago je reći da su nas utukli u biografski zapis sa fusnotama, to jest, komentarima relevantnih sagovornika i savremenika ‘junaka’ serijala, koji komentarišu najzanimljivije, uglavnom kontraverzne činjenice iz njihovih karijera i naših života“, naveo je on.
Dodao je da kroz „ogoljene“ biografije nekoliko atraktivnih uglavnom političkih, ali i zvezda sa medijske i uopšte društvene scene, gledaocu se podastire lepo vizuelno upakovana storija o licemerju, divljaštvu, neznanju, bahatosti, beščašću, foliranju, jednoumlju, poltronstvu, vlastoljublju, beskičmenjaštvu, infantilnosti i grandioznom, epskom ponižavanju građana.
„Slikamo Srbiju juče i danas, zabrinuti za njeno sutra. Mi ne samo da se nismo suočili sa prošlošću, nego smo se, žmureći pred njom, zaglavili u istoriji i bukvalno ostali na periferiji demokratskog sveta“, istakao je autor serijala, čiji su urednik Sanja Lončar, a reditelj Jovana S. Polić.
Upitan zbog čega se Srbija nije suočila s prošlošću, Lekić je podsetio da smo imali Komisiju za istinu i pomirenje, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, tadašnjim predsednikom SRJ, koja se svela na pokušaj da se ispitaju zloupotrebe SPS-JUL-SRS režima, ali je taj smešan pokušaj ostao baš to što i jeste – smešan.
„Komisija se sama od sebe urušila dve godine pre kraja mandata. Kad danas pogledamo taj period, ispada da je novoj demokratskoj vlasti najveći prioritet bio rehablitacija kadrova crveno-crne koalicije i guranje u stranu svih pokušaja da se ustanovi odgovornost za ono što nam se desilo devedesetih. Najveći demokratski domet te garniture, ispostaviće se, bio je taj što je prošlost proglasila prošlošću“, ocenio je Lekić.
Na pitanje Bete, ko su junaci serijala „Junaci doba zlog“, Lekić je rekao da se audio i video produkcija JSP odlučila za neku vrstu mapiranja sistema iz Miloševićeve i Vučićeve ere, kroz video dokumentovanje osoba koje nisu tipični, ali jesu predstavnici svega što personifikuju ta dva sistema vlasti.
„Kad izgovorimo naslove dokumentarnih emisija urađenih u produkciji JSP, od kojih je svaka posvećena portretu jednog ‘junaka’, često je dovoljno reći samo naslov emisije, bez pominjanja junaka, pa da precizno znate o kome se radi: ‘Slobin pionir’, ‘Dežurni istomišljenik’, ‘Sluga svoje vlasti’, ‘Mali od kase’, ‘Zli midžet’…, samo su neki od naslova iz prvog serijala koji ovih dana počinje da se emituje na TV N1“, kazao je on.
Rekao je da je nastavak serijala predviđen na jesen, a ako bude interesovanja serijal će biti nastavljen i u narednoj godini.
Prema njegovim rečima, ljudi čijim se biografijama bave u serijalu, često ne odražavaju stvarni autoritet u okviru vlasti, ali se kroz deliće njihovih karijera stvara mozaična slika ovog nedemokratskog režima.
„Nije, dakle, reč o pukom spisku osoba koje su na ključnim pozicijama unutar režima Aleksandra Vučića, već tipičnim predstavnicima klastera koji Vučića čini jakim koliko on danas jeste: slepom poslušnošću, udvorištvom, spremnošću da zbog njega čine kriminalne radnje, ubiraju reket, spinuju, manipulišu, lažu… i sve to kršeći društvene norme, za čije bi nam poštovanje baš oni morali biti uzor. Ali ne mogu, je li, jer Vučić, jer mala deca, jer pos’o, jer malo puniji novčanik… Kad već nećemo da im se pridružimo, a mi definitivno nećemo, daj makar da ih raskrinkamo“, naglasio je Lekić.
Slaviša Lekić je autor serijala „Vladalac“, koji se bavi likom i delom predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, a kojeg je samo na Jutjubu videlo preko milion gledalaca.
Lekić je od 2016. do 2018. godine bio predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Njegove kolumne od osamdesetih naovamo poznate su po oštrom, polemičkom tonu, a vrlo je aktivan i na tviteru, gde svakodnevno komentariše politička zbivanja u Srbiji.
Osnivač je mesečnika Status, bio je urednik nedeljnika Reporter, radio je za Borbu i Našu borbu, prethodno za NIN.
Pored „Vladaoca“ autor je ili koautor velikog broja dokumentarnih filmova, kao što su „Medijski vrisak“, „Silom na sedmu“, „Zloupotreba političkog uticaja: političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji“…
Autor je i knjige „Zamlaćivanje-politička ‘autobiografija’ Tomislava Nikolića“.
Rođen je u Kosovskoj Mitrovici 1959. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
