Slučaj otpuštenih tužilaca

Predsednik Buš je neuporedivo oštrijim tonom nego što je to činio braneći svoju politiku prema iračkom ratu u utorak odbio zahtev Senata da bilo ko iz Bele kuće, a naročito siva eminencija i glavni savetnik predsednika Karl Rov, pod zakletvom i s urednim snimkom i transkriptom objasni stepen upletenosti samog vašingtonskog vrha vlasti u otpuštanju osam uglednih federalnih tužilaca iz osam saveznih država. Umesto toga predsednik je rekao da „u intervjuima u Komitetu za prave poslove Senata ljudi iz Bele kuće mogu govoriti samo iza zatvorenih vrata, bez beležaka, traka i nikako pod zakletvom“. Ovakvu ponudu senatori su odmah odbili preteći praktično sudskim postupkom protiv najbližih predsednikovih ljudi zbog „prelaska ustavne linije između nezavisnog sudstva i izvršne vlasti“.
Politički skandal povodom otpuštanja osam federalnih tužilaca od ukupno 93 traje praktično još od januara kada je novi Kongres s demokratskom većinom, zahvaljujući prvenstveno senatorki Dajan Fajnstin iz Kalifornije, otkrio da su osmorica otpuštenih zapravo bili oni koji su uspešno doveli do kraja korupcionaške skandale u kojima su glavne ličnosti bili republikanci. Posle izgubljene većine na novembarskim izborima članovi republikanske stranke često su poraz pripisivali i otkrivenim skandalima i korupciji u sopstvenim redovima. Među otpuštenim tužiocima bili su i oni na koje su se pojedini republikanski političari žalili direktno Beloj kući i Ministarstvu pravde u ličnim kontaktima i elektronskoj pošti, tvrdeći da nisu dovoljno verni Vašingtonu. Na njihova mesta Ministarstvo pravde je na neodređeno vreme postavljalo nove, kako se sada pokazalo, uz „privatne preporuke“ iz Bele kuće, naročito savetnika Harijet Mejers i Karla Rova s obrazloženjem da su „verni bušisti“.
Prema ustavnom uređenju inače predsednik SAD je onaj ko postavlja federalne tužioce, ali posle njegovog predloga moraju da prođu svu moguću proceduru u Kongresu i u kongresnim komitetima odgovarajući na nebrojena pitanja kongresmena. Ako ne dobiju podršku predsednik mora da predloži nekog novog. Slučaj osmorice je, međutim, otkrio da u Kongresu pre 2006. kada je obnavljan takozvani Patriotski akt, zakonski antiteroristički dokumenat, niko nije obratio dovoljno pažnje na odredbu da ministar pravde može bez svedočenja u Kongresu da smenjuje i postavlja nove tužioce. Obrazloženje je, da apsurd bude veći, bilo da je to neophodno „ako tužilac strada od terorističke ruke“.