Smetaju im nastavnici, monotonija i obavezna oprema

Kao najčešće razloge izostajanja 23,2 odsto učenika je navelo obavezno nošenje opreme za fizičko vežbanje, petina anketiranih koristi časove fizičkog da napiše domaći ili da se pripremi za odgovaranje iz drugih predmeta, isto toliko đaka se žali na monotonost i jednoličnost časova fizičkog, 17 odsto tvrdi da su nastavnici nezainteresovani za nastavu, a 15,4 procenta ispitanika kaže da nastavnici ne vode evidenciju o izostajanju sa tih časova – kaže za Danas jedan od autora istraživanja Bojan Jorgić.

Sportovi jedini način da se animiraju učenici

Osnovci u nedeljnom rasporedu imaju tri časa fizičkog vaspitanja, od čega se dva časa realizuju prema nastavnom planu i programu, dok na trećem času deca mogu da izberu sportsku aktivnost kojom će se baviti. Srednjoškolci fizičko imaju dva puta u nedeljnom rasporedu. Dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Srećko Jovanović kaže za Danas da nakon uvođenja „trećeg časa“ nije rađeno opsežnije istraživanje o efektima njegovog uvođenja. On napominje da je upravo izborni sport jedini način da se deca animiraju za bavljenje fizičkim vežbama. Studija opravdanosti za uvođenje sporta kao izbornog predmeta, koju je uradio Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, pokazala je da se o tome pozitivno izjasnilo čak 96,4 odsto anketiranih učenika i 97,6 odsto roditelja. Studija je potvrdila i da učenici nemaju priliku da se bave sportovima koji su veoma popularni. Iako je najveće interesovanje za fudbal, košarku, odbojku i rukomet, mnoga deca su izjavila i da bi želela da se bave tenisom, atletikom, streljaštvom, plivanjem ili borilačkim sportovima.

On tvrdi i da se na osnovu ovih rezultata može zaključiti da veliki broj učenika ne poznaje cilj i zadatke fizičkog vaspitanja i da ga smatraju manje važnim nastavnim predmetom u školi, kao i da postoje nastavnici koji ne poštuju svoju struku, jer su oni odgovorni za organizaciju i sprovođenje časova na kojima će zainteresovati učenike za fizičko vežbanje.

Štikle i šminka ne idu sa „znojenjem“

Bojan Jorgić ukazuje na pojavu da devojčice, posebno srednjoškolskog uzrasta, u školu dolaze u štiklama, doterane i našminkane i da zbog toga ne žele da vežbaju i da se znoje, a između dva časa ne mogu da stignu da se ponovo našminkaju. Činjenica da u većini škola nema tuševa u svlačionicama, niti mesto gde deca mogu da ostave opremu, dodatno utiče na to da sve veći broj školaraca izbegava nastavu fizičkog.

Komentarišući ove podatke, psiholog u Republičkom zavodu za sport Ljubica Bačanac ističe za naš list da sportska aktivnost mora da izađe u susret dečjim potrebama i interesovanjima i da časovi budu organizovani tako da đaci mogu da iskažu svoje potencijale. Ako je sportska aktivnost monotona, ako se bazira na mnogobrojnom ponavljanju nekih vežbi u kojima đaci ne vide smisao, onda će je oni izbegavati.
– Da bi bila zanimljiva, svaka sportska aktivnost mora da ima elemente takmičenja, ne da bi neko dokazivao da je bolji od drugog, već je to u dečjoj prirodi i nešto što ih ponese. Stvaranje pozitivne klime na času je stvar pedagoškog umeća nastavnika, odnosno profesora. Mislim da je ključno pitanje sadržaja, a to je zadatak za one koji se bave reformom školstva – napominje Bačanac.
Istraživanje je pokazalo da aktivno bavljenje sportom, bilo u nekom klubu ili školskim sekcijama, pozitivno utiče na smanjenje broja učenika koji izostaju sa časova fizičkog, dok ne postoji statistički značajna povezanost između izostajanja i školskog uspeha. Školska praksa, međutim, pokazuje da pojedini odlični učenici izbegavaju pohađanje ovog predmeta zbog bojazni da će pokvariti opšti uspeh.
Ljubica Bačanac kaže da svaka osoba ima tri domena – fizički, intelektualni i socijalni – na osnovu kojih stvara sliku o sebi i da te tri komponente kod jednog čoveka nisu na istom nivou. Zbog toga bi, kako kaže, nastavnici prilikom ocenjivanja trebalo da uzimaju u obzir angažovanje, zainteresovanost, pozitivan pristup, a ne samo rezultat, odnosno postignuće, jer je cilj razviti kod dece naviku da se celog života bave fizičkom aktivnošću i da zdravo žive, a to se može kroz nastavu fizičkog vaspitanja.
Bojan Jorgić, međutim, ističe da retko koji đak na kraju godine ima manju ocenu od četvorke i da se često fizičko kao predmet omalovažava, što ne bi trebalo, s obzirom na to da, pored psihološkog, značajno utiče i na fizički razvoj dece.
– Najbitnije je da se učenik trudi, da pokazuje volju da hoće da radi, da ne sedi na klupi za vreme časa i radi domaći iz nekog drugog predmeta, a manje je važno da li će da istrči 100 metara za 15 ili 20 sekundi. Takve učenike uvek treba nagraditi – kaže Jorgić.
Na pitanje kako povećati interesovanje za fizičke aktivnosti i rekreativno bavljenje sportom, naš sagovornik odgovara da bi nastavnik trebalo stalno da objašnjava učenicima pozitivan uticaj fizičkog vežbanja na pravilan razvoj njihovih psihofizičkih sposobnosti i da ističe vaspitne i obrazovne vrednosti koje fizičko vaspitanje zaista poseduje.
– To znači da nastavnik ne sme biti samo „dodavač lopti“, već mora da učestvuje u vežbanju zajedno sa svojim učenicima i mora da im pruža potrebna znanja kako i zašto treba vežbati. Nastava treba da bude koncipirana tako da deca budu subjekti, da mogu da prate svoje napredovanje, a ne objekti koji moraju deset puta u toku časa da šutnu loptu ili da urade neku vežbu – ističe Jorgić.