Smirivanje uoči rešavanja statusa Kosova

Broj i intenzitet međunacionalnih incidenata na teritoriji Srbije tokom 2006. opada, pokazuje najnoviji izveštaj Centra za razvoj civilnog društva koji je u svoje istraživanje uključio i uporedne pokazatelje iz prethodnih godina. Ovaj povoljan trend zapažen je već u 2005, kaže se u izveštaju i konstatuje smanjenje broja incidenata u odnosu na prethodnu 2004, u kojoj je došlo do prelivanja etnički motivisanog nasilja s Kosova na deo juga centralne Srbije. Veza između etničkih odnosa na Kosovu i etničkih incidenata na području pod kontrolom Vlade u Beogradu posve je neosporna, smatra sociolog Vladimir Ilić.

Etnički motivisano nasilje: Niška džamija u plamenu

Etnički motivisano nasilje: Niška džamija u plamenu

– Međuetničke incidente u Vojvodini kao izrazito multietničkom delu Srbije u izvesnom smislu je najavio nemački list Špigl već 16. marta 2004, dan pre eskalacije incidenata na Kosovu i njihovog prelivanja na Vojvodinu – smatra Ilić.
Od tog vremena situacija u vezi sa etnički motivisanim incidentima u Srbiji i posebno u Vojvodini prošla je kroz nekoliko faza. Sam proces smirivanja imao je neujednačen ritam i spiralni tok. Opšti trend karakterisalo je smirivanje etničkih tenzija u Vojvodini i Srbiji posle uključivanja međunarodnih činilaca u rešavanje problema.
– U Vojvodini je od početka 2004, pa u nekoliko narednih meseci, bilo više incidenata na etničkoj osnovi nego za poslednjih sedam godina Miloševićeve vladavine, s izuzetkom epizoda iz avgusta 1995. i vremena NATO bombardovanja i za tri godine Đinđićeve i Živkovićeve vlade. Dva glavna paroksizma incidenata na etničkoj osnovi bili su mart 2004, u vezi s nasiljem nad Srbima na Kosovu i septembar iste godine, usled porasta političke temperature pred lokalne i pokrajinske izbore u Vojvodini. Samo za šest dana – od 17. do 23. marta 2004 – policija je u Vojvodini zabeležila više od 40 incidenata s etničkom osnovom. U ovim nemirima bilo je povređeno 10 policajaca. Neke zajednice, kao slovačka i rusinska, prvi put su postale predmeti ugrožavanja. Napadnuti su i devastirani objekti verskih manjina, mošeje u Beogradu i Nišu koje policija nije htela da štiti. Mase huligana napale su aškalijska naselja Adice i Veliki Rit u Novom Sadu i rasterane su tek upotrebom suzavca. Bilo je masovnog demoliranja u Somboru i Apatinu, prema objavljenim policijskim podacima, u prvoj od pomenutih opština za tih šest dana bilo je 14 incidenata s etničkom pozadinom, u drugoj – 13, a sporadičnog gotovo svuda u Vojvodini – ističe mr Snežana Ilić, programski koordinator Centra za razvoj civilnog društva.
Nesporno je da je posle intervencije međunarodnih organizacija – EU, Saveta Evrope i OEBS – ne samo veoma opao broj etnički motivisanih incidenata u Srbiji, nego i da je policija počela da podnosi krivične prijave, a vidljivo je da i pravosudni organi rade svoj posao znatno ažurnije nego 2003. i 2004, pokazuje izveštaj CRCD. S druge strane, MUP i dalje ne izdaje pravovremeno zvanična saopštenja o incidentima s etničkom pozadinom, što umanjuje osećaj sigurnosti u manjinskim zajednicama i ostavlja prostor za manipulaciju. Takođe, tokom 2006. izostala je decentralizacija MUP, kako u ustavnom rešenju tako i u Zakonu o policiji. Pravosudni organi i dalje ne reaguju uvek, a i kada donesu presude one su suviše blage. Policija i tužilaštvo ne izlaze u javnost sa zvaničnim podacima o broju incidenata na etničkoj osnovi. Ne postoji komunikacija između nadležnih državnih institucija na temu broja međunacionalnih incidenata.
Broj incidenata opada, a njihova struktura pokazuje pad udela fizičkih napada, mada se grafiti i natpisi s nacionalističkom sadržinom, kao i oštećenja nadgrobnih spomenika, još uvek javljaju. Terenski nalazi ukazuju na sve češće oštećivanje tabli s tradicionalnim nazivima mesta u Vojvodini koja se ne registruju u medijima. Lokalne samouprave različito reaguju na pojavu oštećenja ovih tabli. Neke, na primer zrenjaninska, odmah reaguju javnom osudom i dovode ih u prvobitno stanje, dok druge, kao novocrnjanska, ne reagujući na oštećenje ili vandalsko uklanjanje de fakto izbacuju višejezične table iz upotrebe. Kada je o Vojvodini reč i dalje je primetan trend geografskog pomeranje incidenata, doduše sve malobrojnijih, sa severnog dela Vojvodine na njen centralni deo koji je izložen brzom procesu etničke homogenizacije stanovništva. Jedna od pojava za koju različita ranija terenska iskustva upućuju da je neposredno povezana s etničkim incidentima, jeste podvojenost mladih po etničkoj osnovi u nacionalno mešovitim sredinama. Između etnički raznorodne omladine postoji visoka međuetnička distanca, „življenje paralelnih života“. Ovaj nalaz, nije suvišno ponoviti, korespondira i s činjenicom da su mladi ljudi akteri najvećeg broja, oko devet desetina, međunacionalnih incidenata. Unutarbošnjačke tenzije u Sandžaku, infrastrukturno najnerazvijenijem područje Srbije, narastaju od aprila 2006. Državni organi u sporovima između bošnjačkih partija, Islamske zajednice i Bošnjačkog nacionalnog vijeća ne nastupaju nepristrasno.
Često prisutna pojava svođenja hrvatstva na „ustaštvo“ za govornicom Skupštine Srbije, nekim lokalnim parlamentima i tabloidima u 2006, i pored deklarativne osude u najvećem delu političke javnosti pravosudni organi nisu sankcionisali.