Ovim zakonom, čiji je pun naziv Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina i koji je usvojen 2003. godine, formirano je Tužilaštvo za ratne zločine i Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Ipak, odredba zakona koja je najviše zasmetala hrvatskim poslanicima u Evropskom parlamentu, na čije insistiranje je i usvojen pomenuti amandman, jeste ona koja omogućava srpskim pravosudnim organima da procesuiraju osumnjičene za ratne zločine bez obzira na njihovu nacionalnost ili državu u kojoj je navodni zločin počinjen. Na osnovu tog zakona je 2011. godine hrvatski državljanin Veljko Marić, u Beogradu, zbog zločina nad civilima, osuđen na 12 godina zatvora.

Ova odredba o univerzalnoj nadležnosti često se u proteklih nekoliko godina nalazila u središtu odnosa Hrvatske i Srbije. U ovoj polemici, iz Hrvatske su mogli da se čuju stavovi da bi promenom ovog zakona trebalo usloviti napredak Srbije u evropskim integracijama.

Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas, kaže za Danas da je univerzalna nadležnost za ratne zločine pravna tekovina koja je prisutna u velikom broju zemalja sveta.

– Princip univerzalne nadležnosti se nalazi u više zakonskih odredbi, a ne samo u ovom zakonu. Ovim zakonom je to samo pojačano tako što se otvoreno navodi da se odnosi na region bivše Jugoslavije. Ali i njegovim ukidanjem se ništa suštinski ne bi promenilo – navodi Štrbac. Prema njegovim rečima, izuzetno je važno da Srbija ne odustane od ove zakonske odredbe pošto ona služi kao pretnja pravosuđima zemalja u regionu.

– Ovaj zakon kaže: „Ako vi nećete da procesuirate ratne zločine nad Srbima, mi hoćemo.“ Kada bi zemlje regiona procesuirale svoje zločince, ovaj zakon ne bi ni bio potreban – ističe Štrbac.

Nataša Kandić, koordinatorka REKOM-a, slaže se da univerzalna nadležnost predstavlja veliki napredak u međunarodnom pravu, ali ističe da njena primena može da predstavlja i prepreku u procesuiranju ratnih zločina.

– Kada je reč o zemljama koje su učestvovale u sukobima, mnogo je efikasnije fokusirati se na procesuiranju svojih državljana i razmenu dokaza i osumnjičenih – kaže Kandićeva. Ona dodaje da zemlje koje su ratovale ne mogu da dostignu nepristrasnost i objektivnost koje primena univerzalne nadležnosti zahteva.

Prema njenim rečima, iz tog razloga je zahtev Hrvatske za promenu ovog zakona opravdan.

– Problematično je i to što region percepira ovaj zakon kao hegemonistički pokušaj Srbije da nastavi tamo gde je bivša Jugoslavija stala – kazala je Kandićeva.

Ovčara i Lovas

Po VERITAS-ovim podacima, do kraja marta 2012. godine, pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu protiv počinilaca ratnih zločina na području Hrvatske koja nisu procesuirana pred hrvatskim pravosudnim organima, procesuirano je 35 osoba. Reč je uglavnom o slučajevima „Ovčara“ i „Lovas“.