Srbi koji rade na Malti žale se Ustavnom sudu 1Foto: FoNet/ MUP Srbije

Početkom meseca desetine roditelje iz bivših jugoslovenskih republika koji ne zarađuju godišnje najmanje 19.000 evra i uz to ne mogu da obezbede dodatnih 3.800 evra za svako dete nisu dobili boravišne dozvole za najmlađe članove svoje porodice.

Pored toga što su se žalili Odboru za žalbe imigranata, roditelji planiraju da podnesu tužbu i Ustavnom sudu. Maja Braun Blagojević ističe da po njenom saznanju dok traje postupak pred Ustavnim sudom deca mogu da ostanu na Malti.

– Ovde je slična situacija kao u Srbiji i ti postupci mogu da traju jako dugo. Nama problem pravi Agencija za državljanstvo i boravak Malte koja je jedna birokratska institucija, koja svojevoljno menja pravila skoro svake nedelje i svi smo ugroženi zbog njihovih nepravednih i nerazumnih mera. Ovom poslednjom odlukom da se ne izda boravišna dozvola za decu čiji roditelji po njihovim propisima ne zarađuju dovoljno najviše su pogođeni građani bivše Jugoslavije. Građani trećih zemalja uglavnom ne dovode decu dok smo mi kategorija ljudi koji dovode celu porodicu i samim tim smo više ugroženi – objašnjava Braun Blagojević.

Agencija za državljanstvo i boravak Malte odlučila je da ne izda boravišne dozvole za decu koja su po njenoj proceni u riziku od siromaštva. Kako je kazala sekretarka malteškog parlamenta Julija Faruđija Porteli takva odluka doneta je u najboljem interesu dece.

– Kao država moramo da osiguramo da nijedno dete nije ostavljeno po strani. Moje srce je uz svako od te dece, ali ima porodica kojima kada od plate odbiju troškove stanovanja i rente ostaje svega 150 evra mesečno – rekla je Porteli, preneo je Tajms of Malta.

Mnogi od roditelja čijoj deci preti deportacija izjavili su za malteške medije da nije tačno da njihova deca žive u siromaštvu. Tako Tajms of Malta prenosi priču Velimira Dula koji zajedno sa svojom suprugom zarađuje 26.400 evra i nedostaje im samo 200 evra da dostignu sumu koju od njih traži Agencija. Pri tome ovaj bračni par uz bonuse i plaćen prekovremeni rad godišnje zaradi 30.000 evra ali agencija ne želi da uzme to u obzir.

– Mi smo legalno zaposleni. Plaćamo porez i ostale doprinose po malteškim zakonima. Moja deca su pošla u školi, uče malteški jezik, sklapaju nova prijateljstva. Šta sad da radimo? Ovaj period oko božićnih praznika trebalo bi da bude najlepši deo godine. Mislim da niko ovo ne zaslužuje – rekao je Velimir Dulo.

Političari u januaru o problemu

Iz Srbije je stigla inicijativa da malteške vlasti preispitaju svoju odluku, a ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić najavio je za januar najavio političke konsultacije na tu temu.